Ezekiel 24
1 Године девете месеца десетог, дана десетог тог месеца, дође ми реч Господња говорећи:
2 „Сине човечји, запиши овај дан. Овог дана напада цар вавилонски Јерусалим.
3 Испричај дому одметничком ово поређење и реци: Овако говори Господ Господ: ‘Пристави лонац, пристави лонац и налиј воду у њега.
4 Убаци у њега комаде, све добре делове, бут и плећку. Напуни га и најбољим костима.
5 Узми најбоље из стада и наређај цепанице испод њега. Нека добро узаври, да се у њему и кости скувају.’
6 Јер овако говори Господ Господ: ‘Тешко граду крвничком, лонцу загорелом, из кога се загоретина не скида! Затим део по део извади, не бацај за њих жреб,
7 јер је у њима крв! То на го камен стави, немој по земљи да га разлијеш, где би је прашина прекрила.
8 Да бих исказао гнев свој и казну, стављам крв његову на го камен, да не буде покривена.’
9 Стога овако говори Господ Господ: ‘Тешко граду крвничком јер ћу распалити ломачу велику!
10 Донеси дрва много и ватру распали! Раскувај месо, чорбу извади, и кости спали!
11 Стави на жар празан лонац да се угреје и бронза растопи, да нечистоћа испари и загоретина нестане.
12 Међутим, загоретина не ишчезава на ватри. Има је много и не нестаје.
13 И ти си у грех огрезао. Хтео сам да те очистим, али се ти ниси очистио. Нећеш се ни очистити док на теби не искалим гнев свој!
14 Ја, Господ, рекох! Доћи ћу и извршићу! Нећу одустати, нећу се сажалити, нити ћу се покајати! Судиће ти се према путевима твојим и по делима твојим’”, говори Господ Господ.
15 Потом ми дође реч Господња говорећи:
16 „Сине човечји, ево, ја ћу ти напрасно узети радост очију твојих. Немој да тужиш, да плачеш, нити да сузе рониш.
17 Уздиши тихо, немој да жалиш онако како се покојник жали. Стави турбан, обуј обућу на ноге своје, не прекривај браду и не једи хлеб жалости.”
18 Ујутру сам народу говорио, а увече ми умре жена. Сутрадан урадих како ми је било заповеђено.
19 Тада ме људи упиташе: „Објасни нам, зашто тако радиш?”
20 Ја им одговорих: „Дође ми реч Господња која гласи:
21 ‘Реци дому Израиљевом: Овако говори Господ Господ: Ево, ја ћу оскрнавити светињу своју, велики понос ваш, радост очију ваших и чежњу душа ваших. А синови ваши и кћери ваше које сте напустили од мача ће пасти!’
22 Тада ћете чинити као што ја урадих: нећете браде покривати, нити ћете јести хлеб жалости.
23 Тада ће вам капе бити на главама, а обућа на ногама. Нећете туговати нити плакати, него ћете венути због безакоња својих и уздисати један уз другог.
24 Језекиљ ће вам бити пример: чинићете све што он чини. Кад се то деси, схватићете да сам ја – Господ Господ.
25 А ти, сине човечји, зар неће у дан кад им снагу узмем, поносну радост њихову, весеље очију њихових, жељу душе њихове, синове њихове и кћери њихове,
26 у тај дан доћи к теби бегунац да ти у уши твоје каже?
27 У тај ће се дан отворити уста твоја и проговорићеш бегунцу. Нећеш више бити нем, бићеш пример њима, тако да ће они схватити да сам ја – Господ!”