Exodus 5
1 После тога одоше Мојсије и Арон пред фараона и рекоше му: „Овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Пусти народ мој у пустињу да прослави празник у моје име.’”
2 Фараон одговори: „Ко је тај Господ да послушам глас његов и пустим Израиљце? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиљце!”
3 Они му рекоше: „Бог Јевреја нам се јавио. Пусти да одемо три дана хода у пустињу, да принесемо жртву Господу, Богу своме, да нас не удари кугом или мачем.”
4 Египатски цар одговори: „Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од посла његовог? Идите на свој посао!”
5 Фараон настави: „Ево, народ се намножио у земљи, а ви хоћете да прекине да ради!”
6 Истог дана фараон заповеди надзорницима и писарима над народом говорећи:
7 „Од сада немојте више давати народу плеве да прави опеке као до сада. Нека иду сами нека купе плеву.
8 Тражите од њих исту количину опеке коју су правили до сада. Не смањујте је! Они су лењи и зато вичу: ‘Хајдемо да принесемо жртву Богу своме!’
9 Притисните послом те људе да раде, па неће слушати лажне речи!”
10 Тада дођоше надзорници и писари народни, па рекоше народу: „Овако каже фараон: ‘Нећу вам више давати плеве!
11 Идите сами и тражите је где има, али посао вам нећу смањити.’”
12 Народ се разиђе по свој земљи египатској да скупља стрњику уместо плеве.
13 Надзорници су их гонили говорећи: „Завршавајте сваког дана посао као и док сте добијали плеву!”
14 Тукли су чак и писаре које су надзорници фараонови поставили над народом и грдили их: „Зашто ни јуче ни данас нисте направили опека колико је раније одређено?”
15 Тада писари синова Израиљевих одоше и пожалише се фараону: „Зашто овако поступаш са слугама својим?
16 Твоје слуге више не добијају плеву, а ипак нам кажу: ‘Правите опеке!’ Ево, чак и туку слуге твоје, а крив је твој народ!”
17 Он им одговори: „Ленштине сте ви, ленштине! Зато говорите: ‘Хајдемо да принесемо жртву Господу!’
18 Одлазите на посао! Плева вам се неће давати, али тражени број опека морате да направите!”
19 Тада писари синова Израиљевих видеше да је лоше због наредбе: „Одређен број опека морате да направите, не мање.”
20 Отишавши од фараона, сретоше Мојсија и Арона, који су их чекали.
21 Рекоше им: „Господ нека вас види и нека вам суди што нас намрзоше фараон и његови дворани. Дали сте им мач у руке да нас побију!”
22 Мојсије се врати Господу и рече: „Господе, зашто си навукао ово зло на народ? Зашто си ме послао?
23 Откад сам изашао пред фараона и проговорио у твоје име, он још горе поступа са овим народом, а ти га не избављаш!”