1Тада рече Мојсију: „Успните се ка Господу ти, Арон, Надав, Авијуд и седамдесет старешина Израиљевих и поклоните се издалека.
2Мојсије нека сам приступи Господу, а они нека не приступају. Ни народ нека се не успиње.”
3Онда Мојсије дође и каза народу све речи Господње, а народ одговори у један глас: „Чинићемо све што је Господ рекао!”
4Потом Мојсије записа све речи Господње. Ујутру уста рано и подиже жртвеник под гором и дванаест стубова за дванаест племена Израиљевих.
5Затим посла младиће између синова Израиљевих да принесу жртве паљенице и принесу телад на жртву захвалну Господу.
6Мојсије узе половину крви, стави је у посуде, а половину крви изли на олтар.
7Мојсије узе Књигу завета, па је прочита народу. Народ одговори: „Све што је Господ рекао, чинићемо и слушаћемо!”
8Тада Мојсије узе крв, покропи њом народ и рече: „Ево, то је крв завета који склопи с вама Господ на основу ових речи.”
9Затим се попе Мојсије са Ароном, Надавом, Авијудом и седамдесет старешина Израиљевих.
10Они видеше Бога Израиљевог, подножје ногама његовим као да је било од драгог камена сафира и као небо кад је прозрачно.
11Он не пружи руке своје на изабранике Израиљеве, него само видеше Бога, а потом су јели и пили.
12Тада рече Господ Мојсију: „Попни се к мени на гору и ту остани. Даћу ти камене плоче са законом и заповестима које сам написао да подучаваш народ.”
13Мојсије устаде с Исусом који га служаше и попе се на гору Божју.
14Старешинама рече: „Чекајте овде док се не вратимо. Ето, с вама су Арон и Ор. Ако неко има спор, нека им се обрати.”
15Потом Мојсије оде на гору, а облак прекри гору.
16Тада је слава Господња била на гори Синај и облак је покриваше шест дана. Седмога дана позва Господ Мојсија из облака.
17Слава Господња на врху брда беше као огањ у очима синова Израиљевих.
18Мојсије уђе усред облака и попе се на гору. Мојсије је боравио на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи.