Exodus 21
1 „Ово су закони које треба да им прикажеш:
2 Ако купиш роба Јеврејина, нека ти служи шест година, а седме нека оде без откупа, слободан.
3 Ако дође сам, нека и оде сам. Ако је ожењен, нека с њим иде и његова жена.
4 Ако га господар ожени и жена му роди синове или кћери, жена и њена деца нека припадну њеном господару, а он нека оде сам.
5 Међутим, ако роб чврсто изјави: ‘Волим господара свога, жену своју и децу своју и нећу да будем слободан’,
6 тада нека га господар доведе к Божјим судијама. Кад га доведе до врата или до довратка, нека му господар шилом пробуши уво и нека му служи довека.
7 Ако неки човек прода своју кћер да буде робиња, нека се она не ослобађа као робови.
8 Ако се она не свиди своме господару који је хтео њом да се ожени, нека јој дозволи да се откупи. Он нема право да је прода странцима кад није био веран.
9 Ако је њу наменио сину своме, нека она има права као и његове ћерке.
10 Ако се ожени другом, не сме првој да ускрати храну, одећу ни сједињавање.
11 Ако јој не пружи ово троје, онда нека она оде без откупа, слободна.
12 Ко удари човека и убије га, нека се погуби.
13 Ако то није урадио намерно, него је Бог допустио да му падне шака, одредићу му место где се може склонити.
14 Ако неко намерно устане на ближњега свога и подмукло га убије, одвуци га и од мога жртвеника и нека се погуби.
15 Ко удари оца свога или мајку своју, нека се погуби.
16 Ко отме човека да би га продао или за себе задржао, нека се погуби.
17 Ко прокуне оца свога или мајку своју, нека се погуби.
18 Ако се људи посвађају, па један удари другога каменом или песницом, али тај не умре, него падне у постељу,
19 ако после устане и хода макар са штапом, нека се осуди онај који га је ударио, нека му надокнади изгубљено време и плати лечење.
20 Ако неко удари роба свога или робињу штапом тако да му умре под руком, нека буде кажњен.
21 Међутим, ако роб преживи дан или два, нека се не кажњава јер је роб његово власништво.
22 Ако се људи посвађају, па неко удари трудну жену и плод изађе без повреде, онда онај који ју је ударио нека плати одштету коју одреди њен муж и нека плати пред судијама.
23 Међутим, ако се догоди смрт, тада је казна: живот за живот,
24 око за око, зуб за зуб, рука за руку, нога за ногу,
25 опекотина за опекотину, рана за рану, модрица за модрицу.
26 Ако неко роба свога или робињу своју удари по оку и повреди га, нека га ослободи због ока.
27 Ако избије зуб робу своме или робињи својој, нека их ослободи због зуба.
28 Ако во убоде човека или жену и усмрти их, нека се каменује, али нека се не једе његово месо, а власник нека буде крив.
29 Међутим, ако је во и раније убадао и власник био опомињан, али га није чувао, па убије човека или жену, нека се во каменује, а власник погуби.
30 Ако се власнику одреди откуп за његов живот, нека плати онолико колико му се одреди.
31 Ако во убоде дечака или девојчицу, нека се поступи по истом закону.
32 Ако во убоде роба или робињу, нека власник исплати господару њиховом тридесет сикала сребра, а во нека се каменује.
33 Ако неко остави бунар отворен или ископа бунар а не покрије га, па упадне во или магарац,
34 власник бунара нека плати новцем власнику стоке, а што је угинуло, нека је његово.
35 Ако нечији во убоде вола другоме те овај угине, онда нека продају живог вола и новац поделе, а и убијеног вола нека поделе.
36 Међутим, ако се знало да је во и раније убадао, а његов власник га није чувао, нека да вола за вола, а угинули во нека је његов.
37 Ако неко украде вола или овцу па закоље или прода, да врати пет волова за једног вола, а за овцу – четири овце.”