Exodus 13
1 Господ се обрати Мојсију и рече:
2 „Посвети ми сваког првенца, првенца утробе међу синовима Израиљевим и од људи и од стоке. Мени припадају.”
3 Тада Мојсије рече народу: „Памтите овај дан у који сте изашли из Египта, из дома ропскога, јер вас Господ изведе руком моћном оданде. Зато немојте јести квасни хлеб.
4 Данас излазите, месеца авива.
5 Зато, кад те Господ уведе у земљу Хананаца, Хетејаца, Аморејаца, Јевеја и Јевусеја, за коју се заклео оцима твојим да ће ти је дати, земљу у којој теку млеко и мед, тог месеца служи Господу овај обред.
6 Седам дана једи бесквасан хлеб. Седми дан је празник Господу.
7 Седам дана нека се једе бесквасан хлеб. Нека се не види у тебе квасан хлеб, нити квасац у целој околини твојој.
8 Тога дана објасни сину своме говорећи: ‘Ово је због онога што ми Господ учини кад сам излазио из Египта.’
9 Нека ти буде као знак на руци твојој и као спомен на челу твоме. Нека ти закон Господњи буде у устима, јер те је руком моћном Господ извео из Египта.
10 Ову заповест врши у одређено време из године у годину.
11 Када те Господ уведе у земљу хананејску, као што се заклео теби и оцима твојим и кад ти је преда,
12 посвети Господу све што прво отвара утробу и од стоке твоје што год је мушко – припада Господу.
13 Првенца од магарца откупи јагњетом или јаретом. Ако га не откупиш, сломи му врат! Сваког првенца међу децом својом откупи!
14 Кад те једном син твој запита: ‘Шта то значи?’, одговори му: ‘Руком моћном изведе нас Господ из Египта, из дома ропскога.
15 Пошто отврдну срце фараоново и не хтеде да нас пусти, Господ поби све првенце у земљи египатској, од првенца међу људима до првенца међу стоком. Ето, зато приносим Господу све мушко што прво отвара утробу, а сваког првенца синова својих откупљујем.
16 То нека ти буде као знак на руци и као спомен на челу твоме да нас је Господ руком моћном извео из Египта.’”
17 Пошто фараон пусти народ, Бог га не поведе према земљи филистејској, иако је онуда било ближе, јер Бог рече: „Да се не покаје народ кад види рат и не врати се у Египат.”
18 Зато Бог поведе народ заобилазним путем, кроз пустињу, према Црвеном мору. Синови Израиљеви изађоше наоружани из Египта.
19 Мојсије понесе са собом кости Јосифове, јер је он заклео синове Израиљеве рекавши: „Господ ће вас посетити засигурно, а тада понесите одавде и моје кости са собом.”
20 Кренувши из Сохота, збор стаде у Етаму, при крају пустиње.
21 Господ је дању ишао пред њима у стубу од облака да би им показивао пут, а ноћу у стубу од огња да би им га осветљавао, тако да су путовали и дању и ноћу.
22 Није се уклањао испред народа стуб од облака дању, ни стуб од огња ноћу.