1Дванаестог месеца, а то је месец адар, тринаестог дана, кад је требало да се учини по царевој речи и наредби, тог дана кад су се непријатељи Јудејаца надали да ће да их надвладају, деси се обрнуто, јер Јудејци надвладаше непријатеље своје.
2Јудејци су се скупили у својим градовима у свим областима цара Асвира да дигну руке на оне који су хтели да им науде. Нико није могао да ми се одупре јер је страх био ушао у све народе.
3Сви управитељи, намесници, великаши и службеници цареви штитили су Јудејце јер их је био обузео страх од Мардохеја.
4Наиме, Мардохеј је постао моћан на двору царевом. Глас о њему ширио се кроз све земље јер је тај човек, Мардохеј, постајао све моћнији.
5Тако Јудејци побише мачем све непријатеље своје, уништише, истребише и учинише противницима шта су пожелели.
6У престоници Сусану побише Јудејци и истребише пет стотина људи.
7Убише Фарсандату, Далфона, Аспату,
8Порату, Адалију, Аридату,
9Фармасту, Арисаја, Аридаја и Вајезату.
10Десет синова Амана, сина Амедатиног, непријатеља Јудејаца, побише, али не пружише руке на плен.
11Истог дана кад су јавили цару број побијених у престоници Сусану,
12рече цар царици Јестири: „У престоници Сусану Јудејци побише и истребише пет стотина људи и десет синова Аманових. Шта ли су тек учинили по осталим земљама царевим? Шта желиш даће ти се! За шта молиш добићеш!”
13Јестира одговори: „Ако се цар слаже, нека се дозволи Јудејцима у Сусану да и сутра учине по данашњој наредби, па да се десет синова Аманових обесе на вешала.”
14Цар рече да се тако учини. Изађе заповест у Сусану и обесише десет синова Аманових.
15Тако се скупише Јудејци у Сусану и четрнаестог дана месеца адара побише у Сусану три стотине људи. Ни тада не пружише руке на плен.
16Остали Јудејци по областима царевим скупише се да бране своје животе. Они се осветише непријатељима својим и побише седамдесет пет хиљада противника својих. Плен нису дирали.
17То се догодило тринаестог дана месеца адара, а четрнаестог починуше и прославише тај дан гостећи се и веселећи се.
18Јудејци у Сусану окупили су се тринаестог и четрнаестог дана, починуше петнаестог. Празновали су тај дан гостећи се и веселећи се.
19Тако и Јудејци по селима који живе по неограђеним местима празнују четрнаести дан месеца адара веселећи се и гостећи се и размењујући дарове међу собом.
20Мардохеј описа ове догађаје и разасла писма свим Јудејцима по свим областима цара Асвира, ближим и даљим.
21Он им је наложио да четрнаести дан месеца адара и петнаести дан празнују сваке године
22као дане кад су Јудејци починули од непријатеља својих и као месец кад им се жалост претворила у радост и туга у весеље. Ти дани се празнују гостећи се и веселећи се, размењујући дарове и дарујући сиромашне.
23Јудејци прихватише да чине оно што су већ почели и што им је Мардохеј написао:
24„Амедатин син Аман, Агагејац, непријатељ свих Јудејаца, био је наумио да истреби Јудејце. Бацио је пур, то јест жреб, да их побије и уништи.
25Међутим, кад она изађе пред цара, он заповеди писмом тако да се зла намера његова коју је смислио за Јудејце обратила на његову главу. Обесили су на вешала и њега и синове његове.”
26Због тога прозваше те дане Пурим од речи „пур”. Због свих речи тога писма и према оном што су видели и доживели,
27учинише Јудејци за себе, за своје потомке и све који им се придруже да непроменљиво славе та два дана у години према пропису и у одређено време.
28Тих дана се треба сећати и славити у сваком нараштају у свакој породици, свакој покрајини и сваком граду. Дани Пурима не смеју да ишчезну међу Јудејцима и да се сећање на њих изгуби у потомству њиховом.
29Царица Јестира, ћерка Авихаилова, и Мардохеј Јудејац снажно су написали другу заповест да би потврдили Пурим.
30Они послаше писмо свим Јудејцима у сто двадесет седам земаља цара Асвира с порукама мира и истине.
31Треба славити дане Пурима у време које су им одредили Мардохеј Јудејац и царица Јестира и као што су одредили себи и потомцима својим за пост и за оплакивање.
32Тако Јестирина заповест потврди прописе Пурима, и то се записа у књигу.