1Потом дођоше цар и Аман на обед царици Јестири.
2Другог дана, док се пило вино, опет рече цар Јестири: „Шта желиш, царице Јестиро, добићеш! За шта молиш? Ако је и половина царства – добићеш!”
3Тад одговори царица Јестира говорећи: „Ако сам, царе, нашла милост у очима твојим и ако је цару угодно, нека ми се поклони живот мој на моју молбу и мога народа на моје преклињање.
4Предати смо, ја и мој народ, да нас потру, побију и истребе. Да смо предати да будемо слуге и слушкиње, ћутала бих јер не би било штете цару.”
5Цар Асвир проговори и упита царицу Јестиру: „Ко је тај? Где је тај који то хоће да уради?”
6Тад Јестира одговори: „Противник и непријатељ је овај зликовац Аман!” Аман се препаде од цара и царице.
7Тад цар љутит остави вино и оде у дворски врт. Аман остаде да моли за свој живот царицу Јестиру јер је видео да му цар спрема зло.
8Потом се цар врати из дворског врта у дворану, где је пио вино. Аман је био пао на постељу на којој је седела Јестира. Цар повика: „Зар ће и царицу да осрамоти у моме властитом дому?” Чим та реч изађе из уста царевих, прекрише лице Аману.
9Тад Арвона, један од дворана царевих, рече: „Ено вешала која је Аман начинио за Мардохеја, који је говорио корисно цару, стоје код куће Аманове. Висока су педесет лаката.” Цар рече: „Обесите га о њих!”
10Тако обесише Амана на вешала која је он припремио за Мардохеја. Тад се утиша гнев царев.