Esther 2
1 После тога, кад се утишао гнев цара Асвира, сети се Астине, шта је учинила и шта јој је пресуђено.
2 Тад рекоше цареви момци који су га служили: „Нека се потраже за цара лепе девице.
3 Нека цар одреди поверенике у свим покрајинама свога царства да доведу све лепе девице у престоницу Сусан. Нека се повере царевом евнуху Игају, чувару жена, и нека им да све чиме би се улепшавале.
4 Девојка која се највише свиди очима царевим нека буде царица уместо Астине.” Цару се то свиде и учини тако.
5 У престоници Сусану био је Јудејац по имену Мардохеј. Био је син Јаира, сина Симеја, сина Кисовог из племена Венијаминовог.
6 Он је био одведен у ропство из Јерусалима с Јехонијом, царем Јудиним, кога је заробио цар вавилонски Навуходоносор.
7 Он је одгајао Адасу, то јест Јестиру, ћерку његовог стрица, пошто она није имала ни оца ни мајку. Девојка је била лепог стаса и лица, а Мардохај је њу узео да му буде ћерка.
8 Кад се прочула реч царева и одлука, много девојака дошло је у престоницу Сусан под Игајев надзор. Тако су довели и Јестиру у царски двор Игају, чувару жена.
9 Девојка му се свиде, стече његову наклоност и давао јој је све за улепшавање и за храну. Одреди јој и седам вештих девојака из двора царевог. Сместио је њу и њене девојке на најлепше место у женском двору.
10 Јестира није казала из ког народа и рода потиче јер јој је Мардохеј заповедио да то не казује.
11 Мардохеј је сваког дана долазио пред трем женског двора да сазна како је Јестира и шта ће бити с њом.
12 Свака девојка је одлазила цару по реду, према пропису за жене, после дванаест месеци. Толико је времена требало за улепшавање: шест месеци уљем од смирне, а шест месеци балзамом и осталим женским мирисима.
13 Тад би девојка одлазила цару. Све што би пожелела могла је да понесе из женског двора у двор царев.
14 Увече би ушла, а ујутру би одлазила у други женски двор, под надзор царевог евнуха Сазгаза, чувара наложница. Она се више није враћала цару осим ако би је цар затражио и позвао по имену.
15 Кад дође ред на Јестиру, ћерку Авихаила, стрица Мардохејевог, коју је он узео за ћерку да иде цару, она не затражи ништа осим онога што јој је рекао дворанин царев Игај, чувар жена. Јестира се свидела сваком ко би је видео.
16 Јестиру су одвели цару Асвиру у царски двор његов десетог месеца, а то је месец тевет, седме године његовог владања.
17 Цар је заволео Јестиру више од свих других жена. Омилела му је више од свих девица. Стави царску круну на њену главу и учини је царицом уместо Астине.
18 Потом цар приреди велику гозбу свим поглаварима својим и слугама својим у Јестирину част. Свим покрајинама даде олакшице и посла дарове царски дарежљиво.
19 Касније, кад су се окупљале девице, Мардохеј је стајао на вратима царским.
20 Јестира није била казала из ког рода и народа потиче, као што јој је Мардохеј и заповедио. Јестира је радила што јој Мардохеј говори као и онда кад је он њу одгајао.
21 У то време, док је Мардохеј седео пред вратима царским, разљутише се Вихтан и Терес, два царева дворанина, чувари врата, и хтедоше да дигну руке на цара Асвира.
22 Мардохеј је то дознао и јавио царици Јестири, а Јестира каза цару у име Мардохејево.
23 Кад се ствар испитала и показала тачном, ту двојицу су обесили на вешала. То је записано у летопис пред царем.