1Сећај се створитеља свога у дане младости своје, пре него што дођу зли дани и дођу године кад ћеш рећи: „Нису ми миле”.
2Пре него што сунце и светлост потамне, месец и звезде и после кише опет облаци дођу.
3У тај дан ће уздрхтати чувари кућни, погнуће се јунаци, стаће млинарице јер их је мало и потамнеће они који кроз прозоре гледају.
4Затвориће се улична врата, ослабиће шум млина као цвркут птица и утишају се девојке које певају.
5Страх од висине, стрепња на путу. Бадем цвета, скакавац је тром, мирођија расте. Човек улази у своју вечну кућу, а нарикаче улицама крећу.
6Пре него што се прекине врпца сребрна, разбије се чаша златна, врч се разбије на извору и сломи точак на бунару,
7прах се у земљу враћа, какав је и био, а дух се враћа Богу, који га је и дао.
8Проповедник каже: „Ништавило над ништавилима, све је ништавило.”
9Осим тога што је проповедник био мудар, он је и народ учио знању. Гледао је, размишљао и саставио много мудрих изрека.
10Проповедник се трудио да праве речи нађе и тачно напише истину.
11Речи су мудрих људи као бодила и као кочеви пободени. Оне су од једног пастира дате.
12Најзад, сине мој, обрати пажњу: нема краја писању књига и много учења замара тело.
13Чујмо сви завршну реч: Бој се Бога и чувај заповести његове. То је све човеку.
14Свако дело Бог ће на суд изнети и сваку тајну, била она добра или зла.