Bible

1 Мојсије сазва сав Израиљ и рече: „Чуј, Израиљу, законе и заповести које данас саопштавам у уши ваше! Научите их, чувајте и испуњавајте! 2 Господ, Бог наш, склопио је с нама савез на Хориву. 3 Није Господ склопио тај савез са оцима нашим, него с нама, који смо данас живи. 4 Лицем у лице вам је Господ говорио из огња. 5 Ја сам тада стајао између Господа и вас да вам пренесем реч Господњу јер сте се ви бојали огња и нисте се попели на гору. Он је рекао: 6 ‘Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље египатске, из куће ропства. 7 Немој имати других богова осим мене. 8 Не прави себи кип резани нити лик онога што је горе на небу, доле на земљи или у води под земљом. 9 Немој им се клањати нити им служити. Ја, Господ, Бог твој, јесам Бог љубоморан. Кажњавам због греха отаца који ме мрзе синове до трећег и четвртог колена. 10 Међутим, исказујем милост хиљадама оних који ме воле и чувају заповести моје. 11 Не изговарај узалуд име Господа, Бога свога, јер Господ неће оставити без казне онога који изговара име његово узалуд. 12 Поштуј дан суботњи. Посвети га, као што ти је заповедио Господ, Бог твој. 13 Шест дана ради и обављај све своје послове. 14 Седмог дана је одмор Господу, Богу твоме. Немој радити тада никакав посао. Ни ти, ни син твој, ни ћерка твоја, ни слуга твој, ни слушкиња твоја, ни во твој, ни магарац твој, ни сва стока твоја, ни дошљак који је код тебе. Нека се одморе слуга твој и слушкиња твоја као и ти. 15 Памти да си био роб у земљи египатској и да те је оданде извео Господ, Бог твој, руком моћном и мишицом уздигнутом. Зато ти је Господ, Бог твој, заповедио да празнујеш дан одмора. 16 Поштуј оца свога и матер своју као што ти је заповедио Господ, Бог твој, да дуго живиш и да би ти било добро у земљи коју ти даје Господ, Бог твој. 17 Не убиј! 18 Не чини прељубе! 19 Не кради! 20 Не сведочи лажно против ближњега свога! 21 Не пожели жену ближњега свога! Не пожели кућу ближњега свога, ни њиву његову, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта што припада ближњему твоме!’ 22 Те речи изговори Господ гласом силним целом збору вашем на гори из огња, облака и мрака. Ништа није додавао. Исписао је на две плоче камене и даде их мени. 23 Кад ви чусте глас из таме, док је гора огњем пламтела, приступисте мени сви, поглавари племена ваших и старешине ваше. 24 Ви рекосте: ‘Гле, огња! Данас видесмо да Бог може да говори с човеком, а да човек остане жив! 25 Па сад, зашто да помремо? Спалиће нас тај велики огањ! Ако још будемо слушали глас Господа, Бога свога, помрећемо! 26 Које је створење чуло глас Бога живога, као ми, како говори из огња и остало живо? 27 Иди ти и саслушај све шта ти говори Господ, Бог наш. Затим нам пренеси све што ти Господ, Бог наш, каже и ми ћемо послушати и извршити.’ 28 Господ чу ваше речи кад сте ми говорили и рече ми Господ: ‘Чуо сам речи које ти је тај народ упутио. Све што су ти рекли, добро су рекли! 29 Ех, кад би им срца њихова увек таква била да ме се увек боје и да држе све заповести моје! Тада би било увек добро њима и деци њиховој! 30 Иди и реци им: Вратите се у шаторе своје! 31 Ти, међутим, остани овде код мене. Казаћу ти све заповести, законе и наредбе којима ћеш их поучити да то испуњавају у земљи коју им дајем у наследство.’ 32 Пазите да радите онако како вам је наложио Господ, Бог ваш! Не скрећите ни десно ни лево! 33 Идите путем који вам је показао Господ, Бог ваш! Тако ћете бити живи, биће вам добро и дуго ћете живети у земљи коју ћете запосести!”