1Ово је благослов којим Мојсије, човек Божји, благослови синове Израиљеве пред своју смрт.
2Он рече: „Господ дође са Синаја и показа им се са Сира, с горе фаранске засија, дође с Воде раздора код Кадиса, а у десници му закон огњени за њих.
3Да, он воли народе, сви свети су у руци твојој, скупили су се код ногу твојих да прихвате речи твоје.
4Мојсије нам даде закон, збор Јаковљев поста твоје наследство.
5Он постаде цар у Израиљу кад се сабираху поглавари народни, кад се скупише племена Израиљева.
6‘Нека живи Рувим и нека никада не изумре иако их је мало.’
7За Јуду рече ово: ‘Услиши, Господе, глас Јудин. Доведи га народу његовом. Нека се рукама својим брани, а ти му помажи против непријатеља његових.’
8За Левија рече: ‘Твој тумим и твој урим су код човека праведнога. Њега си искушао у Маси, с њим си се препирао на води Мериви.
9Он је казао оцу свом и мајци својој: Не познајем вас. Не познаје браћу своју, ни синове своје не гледа. Чувао је реч твоју и држао се савеза твога.
10Учи Јакова заповестима твојим и Израиља закону твоме. Приноси тамјан ноздрвама твојим и паљеницу на жртвеник твој.
11Благослови, Господе, снагу његову, нека ти је мило дело руку његових. Поломи бедра непријатељима његовим и нека се никад не подигну противници његови.’
12За Венијамина рече: ‘Он је Господњи љубимац, живеће поред њега спокојно. У све дане чуваће га Вишњи, међу бреговима његовим пребиваће.’
13За Јосифа рече: ‘Господ му је земљу благословио. Његово је најбоље од оног што дарује роса небеска и што је у дубини испод;
14Најбоље што даје сунце и најбоље што даје месец;
15Прве плодове старих брда и најбоље с вечних брегова;
16Најбољи род земље и њено обиље, и милост онога који пребива у грму, нека дође на главу Јосифову, на теме онога који је одвојен од браће своје.
17Красан је као првенац бика, а рогови су му као рогови бивола. Њима боде народе све до краја земље. То је мноштво Јефремово, то су хиљаде Манасијине.’
18За Завулона рече: ‘Весели се, Завулоне, у походима својим и, Исахаре, у шаторима својим.
19Они позивају народе на гору, тамо приносе жртве праве. Добијају богатство мора и благо сакривено у песку.’
20За Гада рече: ‘Нека је благословен онај који Гада рашири, лежи као лавица и кида руку и главу.
21Изабрао је првине за себе јер је то део одређен за вођу. Дошао је на челу народа и спровео правду Господњу и заповести за Израиљ.’
22За Дана рече: ‘Дан је лавић који искаче из Васана.’
23За Нефталима рече: ‘Нефталиме, сит си милости и пун благослова Господњег. Запоседни море и југ.’
24За Асира рече: ‘Асир је благословен више од других синова, биће драг браћи својој. Умакаће у уље ногу своју.
25Нека ти пречаге буду од гвожђа и бронзе, а снага твоја да траје док си жив.’
26Нико није као Бог Израиљев! Он по небесима иде да ти помогне, у величанству своме по облацима.
27Бог вечни је твоје уточиште, под мишицом његовом вечном. Пред тобом истребљује непријатеља и каже: Уништи!
28Израиљ живи безбедно, Извор Јаковљев је издвојен у земљи жита и вина, а роса с неба пада.
29Благо теби, Израиљу! Ко је као ти? Народ који Бог спасава! Он је штит одбране твоје и мач победе твоје. Клањају ти се непријатељи твоји, а ти им по леђима газиш.”