1„Потом се окренусмо и попесмо према Васану. Ог, цар васански, и сав народ његов изађоше пред нас да ратују, код Едраина.
2Тада ми Господ рече: ‘Не бој га се! Предадох га теби у руке са свим народом његовим и земљом његовом. Учини с њим како си учинио са Сионом, царем аморејским, који је живео у Есевону!’
3Тако нам Господ, Бог наш, предаде у руке и васанског цара Ога са свим народом његовим. Потукосмо га да му нико није преостао.
4Тада смо освојили све градове његове. Није било града који нисмо заузели: шездесет градова са околином арговском, царство Огово у Васану.
5Све су то били градови утврђени високим зидинама, вратима и пречагама и с врло много отворених насеља.
6Испунисмо заветну обавезу као што учинисмо Сиону, цару есевонском, и истребисмо у сваком граду људе, жене и децу.
7Сву стоку и сав плен из градова задржасмо за себе.
8Тако тада узесмо земљу из руку двојице царева аморејских, преко Јордана, од потока Арнон до планине Ермон.
9(Сидонци зову Ермон Сирион, а Аморејци га зову Сенир),
10сва места на висоравни, сав Галад и сав Васан до Салхе и Едраина, све градове царства Оговог у Васану.
11(Васански цар Ог био је последњи Рефаим. Гле, зар се његов кревет, постеља гвоздена, не налази још у Рави амонској? Девет лаката је дуг, а широк четири лакта, обична лакта.)
12Тако тада заузесмо ту земљу. Дадох је Рувимовим и Гадовим синовима од Ароира, који је на потоку Арнону, и половину галадских гора с градовима њиховим.
13Преостали део Галада и сав Васан, Огово царство, дадох половини Манасијиног племена (сва област арговска и сав Васан звали су "земља Рефаима").
14Јаир, син Манасијин, заузе сву област арговску до границе ресурске и махатске. Тај део Васана назва по свом имену Јаирова села, а тако је и данас.
15Махиру сам дао Галад.
16Рувимовим и Гадовим синовима дадох област од Галада до Арнона – средина потока је граница – па до потока Јавока, где је граница синова Амонових,
17затим Арабу и Јордан, од Генисаретског језера обалама до Мртвог мора, до подножја Фазге на истоку.
18Тада вам заповедих и рекох: ‘Господ, Бог ваш, дао вам је ову земљу у наследство. Ви, који сте способни за војску, наоружани, пођите пред браћом својом, синовима Израиљевим.
19Само жене ваше, деца ваша и стока ваша – знам да имате много стоке – нека остану у градовима вашим које сам вам дао.
20Тако све док Господ браћу вашу не настани исто као и вас и не заузму и они земљу коју им Господ, Бог ваш, даје са оне стране Јордана. Онда се вратите сваки на своје имање које вам дадох.’
21Тада сам Исусу наложио и рекао: ‘Видео си својим очима све што је Господ, Бог ваш, учинио оној двојици царева. Тако ће Господ учинити свим царствима у која дођеш.
22Немојте их се бојати! Господ, Бог ваш, бориће се за вас!’
23Тада замолих милост од Господа и рекох:
24‘Господе, Боже мој! Ти си до сада показивао слуги своме величину своју и моћну руку своју. Које би божанство на небу или на земљи могло чинити таква дела и које има ту силу?
25Допусти ми да и ја пређем тамо и да видим ту добру земљу преко Јордана, оне брегове и Ливан!’
26Међутим, Господ је био због вас љут на мене и није ми услишио жељу. Господ ми рече: ‘Доста! Не говори ми више о томе!
27Попни се на врх Фазге! Управи очи своје на запад, север, југ и исток! Погледај очима својим јер нећеш прећи Јордан!
28Дај упутства Исусу, охрабри га и ојачај га! Он ће прећи тамо на челу народа. Он ће им дати у наследство земљу коју видиш.’
29Тако остадосмо у тој долини према Вет-Фегору.”