Deuteronomy 29
1 Потом сазва Мојсије све синове Израиљеве и рече им: „Видели сте све шта је учинио Господ на ваше очи у земљи египатској фараону, свим слугама његовим и свој земљи његовој.
2 Очи ваше виделе су велика искушења, знаке и чудеса велика.
3 Међутим, Господ вам не даде срце да разумете, ни очи да видите, ни уши да чујете, до овога дана.
4 Водио сам вас четрдесет година по пустињи. Одећа на вама није се похабала, нити вам се распала обућа ваша на ногама вашим.
5 Хлеба нисте јели, нити сте пили вина ни жестоких пића да бисте спознали да сам ја Господ, Бог ваш.
6 Кад сте дошли на ово место, изађоше Сион, цар есевонски, и Ог, цар васански, пред нас да ратују. Ми их победисмо.
7 Заузели смо земљу њихову и предали је у наследство Рувиму, Гаду и половини племена Манасијиног.
8 Зато држите и испуњавајте речи овог закона да бисте напредовали у свему што радите.
9 Ви сви данас стојите пред Господом, Богом својим: поглавари племена ваших, старешине ваше, вође ваше, сви људи у Израиљу,
10 деца ваша, жене ваше, дошљак који је у збору вашем – онај који ти дрва сече и воду носи,
11 да склопите савез с Господом, Богом својим. То је савез заклетвом потврђен, који данас склапа с тобом Господ, Бог твој.
12 Данас те поставља за свој народ, да ти он буде Бог, као што ти је рекао и као што се заклео оцима твојим, Аврааму, Исаку и Јакову.
13 Не склапам само с вама овај савез са заклетвом
14 него и са сваким који данас стоји овде пред Господом, Богом нашим, и са сваким који није данас овде с нама.
15 Ви знате како смо живели у земљи египатској и како смо прошли кроз народе кроз које смо морали да прођемо.
16 Видели сте кипове њихове и идоле њихове од дрвета и камена, од сребра и од злата које имају.
17 Нека не буде међу вама човека ни жене, породице ни племена којима би се данас срце одвратило од Господа, Бога нашег, па да иде да служи боговима тих варвара. Нека не буде међу вама корен на коме би расли отров и пелен.
18 Кад чује речи ове заклетве, нека нико себе не благослови у срцу и нека не каже: ‘Биће ми добро и ако живим по жељама срца свога’, да се не би напијао из суве земље.
19 Таквом Господ никад неће опростити, него ће се онда распалити срџба и гнев на таквог човека. Пашће на њега сва проклетства која су записана у књизи овој. Истребиће Господ име његово под небом.
20 Господ ће га издвојити на пропаст његову из свих племена Израиљевих, према свим проклетствима која су записана у књизи овог закона.
21 Будући нараштај, синови ваши после вас и дошљак који дође из далеке земље, кад у овој земљи види зла и болести које ће Господ пустити на њу, рећи ће:
22 ‘Сва ова земља је прекривена сумпором и сољу. Ништа се не сеје и ништа не ниче, нити на њој расте каква биљка. Иста је као Содом и Гомора, Адама и Севојим, које је Господ затро у гневу своме и у јарости својој.’
23 Сви ће народи питати: ‘Зашто Господ учини ово овој земљи? Зашто толика јарост и толики гнев?’
24 Тада ће им рећи: ‘Зато што су напустили савез који је Господ, Бог отаца њихових, склопио с њима кад их је извео из земље египатске.
25 Отишли су и служили другим боговима. Клањали су се боговима које нису познавали и које им он није одредио.
26 Зато се распали срџба Господња на ту земљу. Пала су на њу сва проклетства записана у књизи овој.
27 Зато их је Господ у срџби, јарости и љутини великој истребио из њихове земље и бацио у другу земљу. Тако је и данас.
28 Оно што је тајно јесте у Господу, Богу нашем. Оно што је за нас и за децу нашу траје довека, да испуњавамо све заповести овог закона.’