Deuteronomy 21
1 „Ако се у земљи коју ти даје Господ, Бог твој, да је запоседнеш нађе убијен човек како лежи у пољу, а не зна се ко га је убио,
2 онда нека изађу старешине твоје и судије твоје. Нека измере удаљеност од убијеног до околних места.
3 Старешине града који је најближи убијеном нека узму јуницу на којој се још није радило и која још није вукла у јарму.
4 Онда нека старешине тог места одведу јуницу на поток који увек тече, на место на коме се не копа и не сеје и нека закољу јуницу крај потока.
5 Затим нека приступе синови Левијеви. Њих је изабрао Господ, Бог твој, да му служе и да благосиљају у име Господње. Њихова уста решавају сваки спор и сваку повреду.
6 Затим, нека све старешине оног града који је најближи убијеном оперу руке своје у потоку над закланом јуницом.
7 Потом нека изјаве и нека кажу: ‘Руке наше нису пролиле ону крв, а очи наше нису ништа виделе.
8 Закрили народ свој Израиљ, који си искупио, Господе, не допусти да се пролива недужна крв у народу твоме, у Израиљу.’ Тако ће се очистити од оне крви.
9 Тако ћеш се очистити од недужно проливене крви у твојој средини кад учиниш што је исправно пред Господом.
10 Кад кренеш у рат против непријатеља својих и кад их Господ Бог преда у твоје руке и заробиш их
11 и угледаш међу заробљенима лепу жену коју би хтео да узмеш за жену,
12 одведи је кући својој. Она нека обрије главу своју и исече нокте своје.
13 Нека скине хаљине своје у којим је заробљена. Нека буде у твојој кући месец дана и нека плаче за оцем својим и мајком својом. Потом јој приђи као муж и нека ти постане жена.
14 Ако ти касније не буде по вољи, пусти је да иде куда хоће. Не смеш да је продаш за новац, не буди груб и не притискај је.
15 Ако би неко имао две жене, једну коју воли и другу коју не воли, па ако роде синове и мила и немила, а првенац би био од немиле,
16 онда кад дође време да подели синовима својим имовину своју, не може да учини првенцем сина од миле на штету сина од немиле, који је првенац.
17 За првенца нека призна сина од немиле и нека њему преда двоструки део од свега што има. Он је почетак снаге његове и њему припада првенство.
18 Ако би неко имао сина самовољног и непослушног, који не слуша оца свога и мајку своју, кога су прекоревали, али их он није послушао,
19 нека га узму његов отац и мајка, нека га доведу к старешинама града свога, на врата места свога.
20 Тада нека кажу старешинама града свога: ‘Овај наш син је самовољан и непослушан. Не слуша нас, а изелица је и пијаница.’
21 Онда нека га сви људи онога места каменују да погине. Тако истреби зло из своје средине. Сав Израиљ нека чује и нека се уплаши.
22 Ако неко згреши тако да заслужује смрт, буде погубљен и обешен на дрво,
23 нека не преноћи леш његов на дрвету, него га покопај истог дана. Од Бога је проклет ко је обешен. Не скрнави земљу своју коју ти даје у наследство Господ, Бог твој.”