Daniel 4
1 „Ја, Навуходоносор, живео сам мирно у кући својој и цветао сам у двору свом.
2 Тада усних сан који ме уплаши. Утваре и прилике у мојој глави и на постељи мојој уплашиле су ме.
3 Заповедих да се доведу преда ме сви мудраци вавилонски и да ми сан растумаче.
4 Тада дођоше врачари, гатари, Халдејци и видовњаци, ја им испричах сан, али они нису могли да га растумаче.
5 Најзад дође преда ме Данило, који се сад зове Валтасар, по имену мога бога. У њему пребива дух светих богова и ја му испричах сан овако:
6 ‘Валтасаре, старешино врачара! Знам да је у теби дух светих богова и да ти није тешка ниједна тајна. Кажи ми шта значи сан који сам уснио.
7 Ово сам видео у својој глави на постељи својој: Видех као једно стабло усред земље, врло високо.
8 Стабло порасте, снажно постаде, висина му небо досеже, видело се до крајева земаљских.
9 Крошња му лепа беше, а плодови обилни. На њему је за све било хране. У хладу његовом почиваху звери пољске, на гранама његовим гнездиле се птице небеске, од њега се хранило све живо.
10 Тада ми дође виђење у глави мојој, на постељи мојој, гле, стражар света с неба сиђе.
11 Он повика громко и рече: Посеците стабло, окрените му гране, лишће му почупајте и плодове побацајте! Нека се звери под њим разбеже и птице с грана његових!
12 Међутим, оставите пањ у земљи с корењем његовим и гвозденим и бронзаним оковима у трави пољској! Нека га кваси роса небеска, нека дели са зверима пољским траву земаљску!
13 Нека му се промени срце човечје, нека добије срце животињско! Седам времена нека прође над њим!
14 Тако су пресудили стражари, тако су свеци одлучили да сви живи схвате да Вишњи влада царством људским! Он га даје коме хоће и поставља над њим најнижег од људи!
15 Ово је сан који усних ја, цар Навуходоносор. Ти, Валтасаре, кажи шта он значи. Ниједан мудрац из царства мога није могао да ми га растумачи. Ти можеш, јер је у теби дух светих богова.’”
16 Тада Данило, кога су звали Валтасар, причека и мисли му се средише. Онда цар Навуходоносор проговори и рече: „Валтасаре, немој да те збуњују сан и значење његово!” Валтасар одговори и рече: „Господару мој! Сан овај нека погоди непријатеље твоје, а значење његово душмане твоје!
17 Дрво које си видео, велико и јако, коме је висина до неба стизала и које се по свој земљи видело,
18 с лепом крошњом и плодовима обилним тако да је било хране за све, под којим су боравиле звери пољске, а седеле птице небеске,
19 то си ти, царе, који си велики и моћан! Величина је твоја велика, досеже до неба и власт твоја до крајева земаљских.
20 То што си видео стражара светог како силази с неба и говори: ‘Посеците дрво, раскомадајте га, али му пањ с корењем оставите у земљи у оковима гвозденим и бронзаним, у трави пољској да га натапа роса небеска и нека му је део са зверима пољским док не прође седам времена’,
21 то је, царе, наредба Вишњега, која ће се испунити на моме господару цару.
22 Избациће те из друштва људи, боравићеш са зверима пољским, хранићеш се травом као говеда и квасиће те роса небеска. Седам ће времена проћи над тобом док не схватиш да Вишњи влада царством људским и да га даје коме он хоће.
23 А што је речено: ‘Оставите пањ и корење стабла’, то значи да ће ти опет царство припасти кад схватиш да небо влада.
24 Зато, царе, нека ти буде угодан мој савет: Искупи грехе своје праведним делима и безакоња своја милосрђем према сиромашнима да би ти се срећа продужила.”
25 Све се то догоди цару Навуходоносору.
26 После дванаест месеци ходао је он по царском двору у Вавилону.
27 Цар проговори и рече: „Зар нисам ја силом својом саградио Вавилон да буде велик, да буде престоница, у славу величанства свога?”
28 Још те речи беху на устима цару, а глас дође с неба: „Теби се, царе Навуходоносоре, јавља: царство ће ти се одузети.
29 Бићеш изгнан од људи, живећеш са зверима пољским, хранићеш се травом као говеда. Седам ће времена преко тебе проћи док не схватиш да Вишњи влада царствима људским и да их даје коме он хоће.”
30 Истог трена испуни се та реч на Навуходоносору. Био је изгнан од људи, јео је траву као говеда, квасила га роса небеска. Тело му се прекрило длакама као перје у орла и нокти као канџе у птица.
31 „После извесног времена, ја, Навуходоносор, подигох очи своје ка небу и врати ми се разум мој. Тада сам благосиљао Вишњега: Хвалио сам и славио онога који живи вечно, чија је власт вечна и чије је царство од колена до колена.
32 Сви становници земље ништа су спрам њега! Он ради шта хоће с војском небеском и житељима земље. Нико му руку не зауставља, нити пита: ‘Шта радиш?’
33 У то време вратио ми се разум и, на славу моје царске части, вратише ми се величанство моје и сјај мој. Моји ме саветници и великаши потражише, учврстих власт своју и порасте ми величина моја.
34 Сада ја, Навуходоносор, хвалим, благосиљам и славим цара небеског, чија су сва дела истинита, чији су путеви праведни и који може да понизи оне који у охолости ходе!”