Daniel 2
1 Друге године Навуходоносоровог царевања усни Навуходоносор сан. Дух му се узнемири и сан га прође.
2 Цар рече да се позову врачари, гатари, заклињачи и Халдејци да протумаче цару сан. Они дођоше и стадоше пред цара.
3 Цар им рече: „Уснио сам сан и дух ми се узнемирио. Хтео бих да разумем сан.”
4 Тада Халдејци рекоше цару арамејски: „Жив био, царе, довека! Кажи сан слугама својим, па ћемо ти рећи шта он значи.”
5 Цар одговори и рече Халдејцима: „Моја одлука је чврста. Ако ми не кажете шта сам уснио и шта сан значи, бићете рашчеречени и куће ће вам разрушити.
6 Међутим, ако ми кажете сан и значење његово, добићете од мене дарове и поклоне и велике почасти. Кажите ми, зато, сан и шта он значи.”
7 Они опет одговорише и рекоше: „Нека цар исприча сан слугама својим, па ћемо казати значење његово.”
8 Цар одговори и рече: „Заиста видим да хоћете да добијете на времену јер видите да је одлука моја чврста.
9 Ако ми не кажете шта сам уснио, биће вам иста пресуда. Ви сте се договорили да ме преварите лажима и преварама, док не прође време. Зато кажите ми сан, па ћу знати да ли можете да га протумачите.”
10 Халдејци одговорише цару и рекоше: „Нема човека на свету који би могао казати цару то што тражи. Ниједан цар, ма колико био велик и моћан, није тако нешто тражио од врачара, гатара или Халдејаца.
11 Претешко је то што цар тражи. Нема никог ко би могао цару протумачити, осим богова који не живе међу људима.”
12 Тада се цар разгневи веома и разбесне, па заповеди да се погубе сви мудраци вавилонски.
13 Кад изађе заповест да се мудраци погубе, потражише и Данила и његове другове да их погубе.
14 Тада Данило мудро и разумно рече Ариоху, заповеднику страже, који је био пошао да убија мудраце вавилонске.
15 Он рече Ариоху, заповеднику царевом: „Зашто је цар издао тако строгу заповест?” Тада Ариох исприча Данилу.
16 Данило отиде цару и замоли га да му остави времена, па ће објаснити цару шта сан значи.
17 Потом оде Данило у своју кућу и исприча све Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим,
18 да се помоле за милост Богу небеском за ту тајну, да не би погинули Данило и другови његови са осталим мудрацима вавилонским.
19 Тада се објави Данилу тајна у ноћном виђењу. Онда Данило благослови Бога небеског.
20 Данило проговори и рече: „Нека је благословено име Божје од века и довека, јер је његова мудрост и сила.
21 Он мења доба и времена, обара цареве и поставља цареве. Он даје мудрост мудрима, а разум разумнима.
22 Он открива дубоко и тајно, зна шта је у тами, и светлост у њему пребива.
23 Тебе, Боже отаца мојих, славим и хвалим, што си ми мудрост и силу дао! Ти си ми објавио оно што смо молили, открио си тајну цареву!”
24 Тада Данило оде Ариоху, којег је цар био одредио да погуби мудраце вавилонске. Он дође, па му рече: „Не убијај мудраце вавилонске! Изведи ме пред цара и открићу цару шта сан значи!”
25 Ариох брзо одведе Данила цару и рече: „Нашао сам међу робљем Јудиним човека који ће цару рећи шта сан значи!”
26 Цар проговори и рече Данилу, којег су назвали Валтасар: „Можеш ли да ми кажеш сан који сам уснио и да га протумачиш?”
27 Данило одговори цару и рече: „Тајну коју цар тражи нису могли да објасне цару мудраци, гатари, врачари ни погађачи.
28 Међутим, на небу постоји Бог који открива тајне. Он јавља цару Навуходоносору шта ће се касније дешавати. Ово је сан твој и шта је видела глава твоја на постељи твојој:
29 Теби, царе, дођоше мисли на постељи шта ће се десити касније, а онај који открива тајне, објави ти шта ће бити.
30 Мени се та тајна није открила неком мудрошћу коју остали немају, него зато да њено значење саопштим цару, да дознаш мисли које су у срцу твом.
31 Ти си, царе, имао виђење: кип велики, веома блистав, стајао је пред тобом, страшан за гледање.
32 Глава том кипу била је од чистог злата, прса и мишице од сребра, трбух и бедра од бронзе,
33 потколенице од гвожђа, а стопала мало од гвожђа, мало од глине.
34 Ти си посматрао. Тада се одвали камен, без додира руке, удари у кип, у стопала од гвожђа и глине, тако да га разруши.
35 Тада се смрвише гвожђе, глина, бронза, сребро и злато, и све постаде као плева на њиви у лето и однесе их ветар без трага. Камен, који је ударио кип, поста брдо велико и испуни сву земљу.
36 То је био сан, а сада ћемо растумачити шта он значи.
37 Ти си, царе, цар над царевима, којем је Бог небески дао царство, силу, моћ и славу.
38 У руке је твоје ставио где год живе синови људски, звери пољске и птице небеске. Поставио те је господарем над свима њима. Ти си она глава од злата.
39 После тебе настаће друго царство, мање од твога, а потом треће – бронзано, које ће се простирати по целој земљи.
40 Четврто царство биће тврдо као гвожђе, јер гвожђе ломи и све мрви. Оно ће сломити све као што гвожђе ломи све.
41 Стопала и прсте које си видео делом од глине, а делом од гвожђа, означавају раздељено царство које ће имати и чврстину, јер си видео да има и гвожђа с глином.
42 То што си видео прсте стопала делом од гвожђа, а делом од глине, значи да ће царство бити делом јако, а делом крхко.
43 Гвожђе које си видео помешано с глином значи да ће се мешати с људским семеном, али се неће помешати једно с другим, као што се ни гвожђе не сједињује с глином.
44 У време тих царева подићи ће Бог небески царство које се довека неће распасти. То се царство неће оставити другом народу. Оно ће разбити и уништити сва она царства, а оно ће само стајати довека.
45 То што си видео да се камен одвалио од брда без додира руке и сатро гвожђе, бронзу, глину, сребро и злато, значи да Бог велики јавља цару шта ће се после догодити. Сан је истинит, а тумачење верно.”
46 Тада цар Навуходоносор паде ничице, поклони се Данилу и заповеди да му донесу принос и тамјан.
47 Цар проговори Данилу и рече: „Заиста је ваш Бог – највиши Бог и господар над царевима. Он открива тајне кад си ти могао ову тајну да откријеш.”
48 Потом цар узвиси Данила, даде му многе скупоцене дарове, учини га управитељем области вавилонске и старешином над свим мудрацима вавилонским.
49 Данило замоли цара да постави за управитеље покрајина вавилонских и Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило остаде на двору царевом.