Daniel 12
1 „У оно ће време устати Михаило, велики кнез, који штити синове народа твога. Биће тешко време какво није било откако је људи, па до тог времена. У то ће се време спасти народ твој, сви који су у књизи записани.
2 Тада ће се пробудити многи који спавају у праху земаљском, једни за живот вечни, а други за срамоту вечну и прекор вечни.
3 Разумни ће сијати као сјајно небо и они који су многе правди привели, као звезде небеске довека.
4 Ти, Данило, чувај речи ове и запечати ову књигу до последњег времена. Многи ће је проучавати и знање ће расти.”
5 Тада погледах ја, Данило, и гле, друга су двојица стајала, један на обали са ове стране, а један на обали с друге стране.
6 Један упита човека одевеног у платно, који је стајао над водом у реци: „Кад ће бити крај овим чудесима?”
7 Тада сам чуо човека одевеног у платно, који је стајао над водом у реци. Он подиже десницу своју и левицу своју к небу и закле се оним који вечно живи да ће се све ово испунити после једног времена, два времена и пола времена, кад ишчезне снага народа светог.
8 Ја сам слушао, али нисам разумевао, па упитах: „Господару мој, како ће се то завршити?”
9 Он ми одговори: „Иди, Данило, јер су ове речи затворене и запечаћене до последњег времена.
10 Многи ће се прочистити, убелети и испитати. Зликовци ће зло чинити. Зликовци неће разумети, али ће мудри разумети.
11 Од времена кад се укине жртва свагдашња и постави се гнусоба пустоши, биће хиљаду двеста деведесет дана.
12 Благо ономе ко истраје и дочека хиљаду три стотине и тридесет пет дана!
13 А ти иди ка крају и отпочини. Устаћеш да наследство примиш на свршетку времена!”