Amos 9
1 Видех Господа како стоји на жртвенику. Он рече: „Удари главу стуба да се затресе довратак. Расцепи греде да падну на главе свима. Што преостане, мачем ћу побити. Ниједан неће утећи, нико се неће спасти.
2 Ако би се закопали у подземље, ишчупала би их рука моја. Да се успну на небо, и оданде ћу их скинути.
3 Кад би се сакрили на врх Кармила, нашао бих их и похватао. Кад би се сакрили испред очију мојих на дно морско, онде бих заповедио немани да их уједе.
4 Кад би пред непријатељем у изгнанство отишли, тамо бих заповедио мачу да их исече. Управићу очи своје на њих за зло, а не за добро.”
5 Господ, Господ Саваот кад земљу додирне, она се распада, тугују сви становници њени. Као Нил се разлива и потапа као река египатска.
6 Он је на небу саздао одаје своје и на земљи свод утврдио. Он позва воде морске и по земљи их излива. Господ је име његово.
7 „Зар ми нисте ви као Етиопљани, синови Израиљеви?”, говори Господ. „Зар нисам извео Израиљ из земље египатске, као Филистејце из Кафтора и Сирце из Кира?
8 Гле, управљене су очи Господње на грешно царство, и збрисаћу га с лица земље. Ипак, нећу сасвим затрти дом Јаковљев”, говори Господ.
9 „Ево, заповедићу и разбацаћу дом Израиљев међу све народе, као што се жито у решету размеће, да ни зрно на земљу не падне.
10 Од мача ће погинути сви грешници народа мога који говоре: ‘Није несрећа близу, неће нас погодити.’
11 У тај ћу дан подићи распалу колибу Давидову. Затворићу јој пукотине, и опет ћу је саградити као што је некад била.
12 Нека освоји остатак Едома и све варваре међу којима је призвано име моје”, говори Господ, који је све то створио.
13 „Ево, долазе дани”, говори Господ, „када ће орач жетеоца стизати и муљач грожђа виноградара. Из брда ће потећи вино младо и брегове ће растопити.
14 Преокренућу судбину народа свога, Израиља. Обновићу пусте градове и боравиће у њима. Засадиће винограде и пиће вино, засадиће вртове и јешће род њихов.
15 Населићу их у земљу њихову и неће се више избацити из земље своје, коју им дадох”, говори Господ, Бог твој.