Acts 14
1 А у Иконији уђоше заједно у јудејску синагогу и одржаше говор тако да је поверовало мноштво Јудејаца и Грка.
2 Али Јудејци, који их не послушаше, подбунише и огорчише душе многобожаца против браће.
3 Они пак проведоше онде доста времена проповедајући слободно с поуздањем у Господа, који је посведочавао за реч своје благодати и омогућавао да њихове руке чине знаке и чуда.
4 Тако се градско становништво подели; једни су били на страни Јудејаца, а други са апостолима.
5 Али кад многобошци и Јудејци са својим старешинама навалише да их злоставе и побију камењем,
6 они то дознаше, те побегоше у ликаонске градове Листру и Дерву и њихову околину,
7 па онде проповедаху јеванђеље.
8 У Листри је седео један човек немоћан у ногама, хром од мајчине утробе, који није никад проходао.
9 Он чу Павла кад је говорио; кад Павле погледа на њега и виде да има веру у спасење,
10 рече снажним гласом: „Усправи се на своје ноге!” И скочи, те ходаше наоколо.
11 Кад пак мноштво народа виде шта учини Павле, подиже свој глас говорећи ликаонски: „Богови посташе као људи и сиђоше к нама.”
12 Тако Варнаву називаху Зевсом, а Павла Хермесом, јер је он водио главну реч.
13 А свештеник Зевсовог храма, који се налазио пред градом, доведе јунце и донесе венце пред врата и хтеде с народом да принесе жртву.
14 Чувши то апостоли Варнава и Павле раздераше своје хаљине, скочише међу народ вичући
15 и говорећи: „Људи, шта то чините? И ми смо људи као и ви, проповедамо вам јеванђеље да се од ових ништавних ствари обратите живом Богу, који је створио небо, и земљу, и море, и све што је у њима;
16 који је у прошлим временима пустио све многобошце да иду својим путевима,
17 али, ипак, није себе као добротвора оставио непосведочена, дајући вам кишу с неба и родне године, пунећи ваша срца храном и весељем.”
18 И говорећи ово једва одвратише народ да им не принесе жртву.
19 Али Јудејци из Антиохије и Иконије дођоше и наговорише народ, засуше Павла камењем и извукоше га из града мислећи да је умро.
20 Међутим, кад су се ученици окупили око њега, он уста те уђе у град. Сутрадан пак с Варнавом оде у Дерву.
21 Пошто су проповедали јеванђеље у оном граду и придобили много ученика, вратише се у Листру, Иконију и Антиохију,
22 утврђујући душе ученика и саветујући их да истрају у вери и – да нам ваља кроз многе невоље ући у царство Божје.
23 И кад им поставише старешине у појединим црквама, помолише се уз пост и предадоше их Господу, у кога су веровали.
24 И прошавши Писидију дођоше у Памфилију,
25 објавише реч Божју у Перги, па сиђоше у Аталију,
26 а оданде отпловише у Антиохију, одакле беху предани Божјој благодати на дело које су извршили.
27 Кад пак стигоше и сабраше Цркву, причаху шта је све учинио Бог, који је био с њима, и да је многобошцима отворио врата вере.
28 И осташе дуже времена са ученицима.