Acts 1
1 Теофиле, прву књигу написао сам о свему што је Исус отпочео да чини и учи –
2 све до дана кад је Духом Светим дао налог апостолима које је изабрао и кад је вазнет био.
3 Њима се после свога страдања многим доказима показао као жив тиме што им се јављао четрдесет дана и говорио о царству Божјем.
4 И док је још био с њима, заповеди им да се не удаљавају из Јерусалима, него да чекају Очево обећање, које сте, рече, „чули од мене”.
5 „Јован је крстио водом, а ви ћете за који дан бити крштени Духом Светим.”
6 А окупљени питаху га овим речима: „Господе, хоћеш ли у ово време поново успоставити царство Израиљево?”
7 Он им рече: „Није ваше да знате времена или рокове које је Отац одредио својом влашћу,
8 него ћете примити силу – кад Дух Свети сиђе на вас, и бићете моји сведоци како у Јерусалиму, тако и по свој Јудеји и Самарији, и све до краја земље.”
9 И кад то рече, би вазнет пред њиховим очима, и један облак га узе од њиховог погледа.
10 Кад су пак гледали на небо – док је он одлазио – гле, два човека у белим хаљинама већ су стајала поред њих.
11 Они рекоше: „Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус, који је од вас вазнет на небо, доћи ће на исти начин како сте га видели да одлази на небо.”
12 Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове Маслинска, удаљене од Јерусалима један суботњи дан хода.
13 И кад су ушли у кућу, попеше се у горњу собу, где су обично боравили Петар и Јован, Јаков и Андреј, Филип и Тома, Вартоломеј и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот и Јуда Јаковљев.
14 Сви ови истрајно и једнодушно су се молили Богу заједно са женама и Маријом, Исусовом мајком, и његовом браћом.
15 Тих дана уста Петар међу браћом, а народа је на окупу било око сто двадесет душа, и рече:
16 „Браћо, требало је да се испуни Писмо, што је Дух Свети Давидовим устима прорекао за Јуду, који је предводио оне што ухватише Исуса;
17 био је у нашем броју и добио је део ове службе.
18 Он је, међутим, злочиначком платом стекао њиву, те паде стрмоглавце, распуче се по средини и просу се сва његова утроба.
19 То су дознали сви Јерусалимци, тако да је она њива прозвана на њиховом језику Акелдамах, то јест Крвна њива.
20 Наиме, у Књизи псалама је написано: ‘Дом његов нека буде пуст и не било никога ко би становао у њему’, а ‘његову службу нека прими други’.
21 Треба, дакле, с нама заједно да буде сведок његовог васкрсења један од ових људи који су били с нама за све време откако је Господ Исус дошао к нама и отишао од нас –
22 почевши од Јовановог крштења па до дана кад би вазнет од нас.”
23 И поставише двојицу: Јосива, званог Варсава, по надимку Јуст, и Матију.
24 И помолише се Богу овим речима: „Господе, ти што познајеш срца свих, покажи кога си од ове двојице изабрао
25 да прими место у овој служби и апостолству, од чега је Јуда одступио – да би отишао на своје место.”
26 Тако бацише коцке за њих и коцка паде на Матију, те би придодат једанаесторици апостола.