1Старешина драгом Гају, кога у истини волим.
2Драги мој, желим да ти у свему буде добро и да будеш здрав, као што је твојој души добро.
3Обрадовах се, наиме, веома кад дођоше браћа и сведочише о твојој истини – како ти у истини живиш.
4Ја немам веће радости од тога него да слушам како моја деца живе у истини.
5Драги мој, верно поступаш у оном што чиниш браћи, и то страној,
6који су пред Црквом посведочили твоју љубав; добро ћеш учинити ако их опремиш за пут – како је то достојно пред Богом.
7Јер они пођоше на пут ради имена Исусова, не примајући ништа од многобожаца.
8Ми смо, дакле, дужни да прихватамо такве људе да бисмо били сарадници истине.
9Писао сам нешто Цркви, али нас не прима Диотреф, који жели да буде први међу њима.
10Зато ћу га, ако дођем, подсетити на његова дела која чини ружећи нас злим речима, и не задовољава се тиме, него сам не прима браћу, а забрањује онима који желе да их примају и гони их из Цркве.
11Драги мој, не угледај се на зло, него на добро. Ко чини добро, од Бога је; ко чини зло, није видео Бога.
12За Димитрија су сви сведочили – и сама истина; а и ми сведочимо, и знаш да је истинито наше сведочанство.
13Имао бих много да ти пишем, али нећу да ти пишем пером и мастилом,
14него надам се да ћу те ускоро видети, па ћемо онда усмено поразговарати.
15Мир ти! Поздрављају те пријатељи. Поздрави пријатеље по имену.