1После тога Давид упита Господа говорећи: „Да ли да идем у неки град Јудин?” Господ одговори: „Иди!” Давид упита: „Куда да идем?” Одговори му: „У Хеврон.”
2Тада Давид оде онамо са две жене своје, Ахиноамом из Језраела и Авигејом, Наваловом женом с Кармила.
3Такође, поведе Давид и људе који су били с њим са породицама њиховим. Они се настанише по хевронским местима.
4Тада дођоше људи из Јуде и помазаше онде Давида за цара над домом Јудиним. Потом јавише Давиду говорећи: „Људи из Јависа галадског погребоше Саула.”
5Онда Давид посла изасланике људима у Јавису галадском и поручи им: „Нека вас Господ благослови зато што сте показали љубав према господару своме Саулу, па сте га сахранили.
6Зато нека Господ покаже и вама своју љубав и верност. И ја ћу вам чинити добро зато што сте то урадили.
7Сада, нека вам се учврсте руке и будите храбри! Саул, господар ваш, погибе. Мене је дом Јудин помазао за цара.”
8Тада Авенир, сир Ниров, војсковођа Саулове војске, узе Сауловог сина Исвостеја и преведе га у Маханајим.
9Зацари га над Галадом, Асуром, Језраелом, Јефремом, Венијамином и целим Израиљем.
10Саулов син Исвостеј имао је четрдесет година кад је постао цар Израиљев, а владао је две године. Уз Давида је био само дом Јудин.
11Давид је владао домом Јудиним у Хеврону седам година и шест месеци.
12Потом изађе Авенир, син Ниров, с људима Сауловог сина Исвостеја из Маханајима у Гаваон.
13Изађоше и Јоав, син Серујин, и људи Давидови. Сретоше се код Гаваонског језера. Стадоше једни с једне стране језера, а други с друге стране.
14Тада Авенир довикну Јоаву: „Нека устану момци да се разиграју пред нама!” Јоав одговори: „Нека устану!”
15Они устадоше и пребројаше дванаест од Венијамина за Сауловог сина Исвостеја и дванаест момака Давидових.
16Они дохватише један другога за главу, зарише мач свој противнику и попадаше заједно. Зато се то место код Гаваона прозва Халкат-Асурим (Поље богова).
17Потом тог дана поче жесток бој. Давидови људи потукоше Авенира и Израиљце.
18Онде су била три сина Серујина: Јоав, Ависај и Асаило. Асаило је био брзоног као срна у пољу.
19Асаило потера Авенира не гледајући ни десно ни лево, иза Авенира.
20Авенир се обазре и упита: „Јеси ли то ти, Асаило?” Он одговори: „Ја сам!”
21Тада му Авенир рече: „Скрени десно или лево! Ухвати неког од тих момака и узми себи одору.” Међутим, Асаило не хтеде да скрене од њега.
22Авенир опет рече говорећи: „Уклони се од мене! Зашто да те саставим са земљом? Како бих изашао на очи брату твоме Јоаву?”
23Међутим, он не хтеде да одступи. Тада му Авенир зари дршку копља у трбух, тако да му копље изађе на леђа. Ту он паде и издахну. Сви који су прошли поред места на којем је пао и погинуо Асаило заустављали су се.
24Јоав и Ависај потераше Авенира. Кад је сунце зашло, дођоше до брда Аме, које је према Гији, на путу ка пустињи гаваонској.
25Синови Венијаминови се скупише око Авенира, сврсташе у чету и стадоше на врх брда.
26Тада Авенир довикну Јоаву говорећи: „Зар да мач вечито прождире? Зар не знаш да ће крај бити горак? Зашто не кажеш народу да се окани своје браће?”
27Јоав одговори: „Тако Бог био жив! Да то ниси казао, народ би до ујутру гонио своју браћу.”
28Тада Јоав дуну у рог и стаде сва војска. Престаде да гони Израиљце и прекинуше бој.
29Авенир и његови људи ишли су целу ноћ кроз јорданску долину. Пређоше Јордан, прођоше Витрон и дођоше у Маханајим.
30Кад је Јоав престао да гони Авенира, он скупи војску. Од Давидових људи није било њих деветнаест и Асаило.
31Слуге Давидове су побиле три стотине шездесет синова Венијаминових, а Авенирових људи који погибоше.
32Асаила узеше и сахранише у гроб оца његовог у Витлејему. Јоав и његови људи ишли су целу ноћ и, кад је свануло, стигли су у Хеврон.