2 Kings 9— CNZ

¹Пророк Јелисије позва једног од пророчких ученика и рече му: „Опаши се, узми овај суд са уљем и иди у Рамот галадски.

²Кад дођеш тамо, видећеш тамо Јуја, сина Јосафатовог, сина Нимусијевог. Уђи, издвој га од браће његове и одведи га у најскривенију собу.

³Тада узми суд са уљем, излиј му на главу и реци: ‘Овако говори Господ: Помазах те за цара над Израиљем.’ Затим отвори врата и не задржавај се.”

⁴Момак, ученик пророчки, отиде у Рамот галадски.

⁵Кад стиже, гле, седели су заповедници војске. Тада он рече: „Старешино, имам вест за тебе.” Јуј му одговори: „Коме?” Он рече: „Теби, старешино.”

⁶Овај устаде и уђе у кућу. Он му изли уље на главу и рече му: „Овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Помазах те за цара над народом Господњим, Израиљем.

⁷Ти ћеш истребити дом Ахава, господара свога, а ја ћу на Језавељи да осветим крв слугу својих, пророка, и крв свих слугу Господњих.

⁸Уништићу дом Ахавов. Истребићу Ахаву све мушкарце, заробљене и слободне у Израиљу.

⁹Учинићу с домом Ахавовим као с домом Наватовог сина Јеровоама и као с домом Ахијиног сина Васе.

¹⁰Језавељу ће растргнути пси у пољу језраелском и нико је неће покопати.’” Потом отвори врата и побеже.

¹¹Јуј изађе пред слуге господара свога, а они га упиташе: „Јеси ли добро? Зашто је та будала долазила к теби?” Он им одговори: „Знате човека, па знате и беседу његову.”

¹²Они рекоше: „Не знамо. Кажи нам.” Он им рече: „Говорио је тако-тако и рекао ми је: ‘Овако говори Господ: Помазах те за цара над Израиљем.’”

¹³Онда они узеше своје огртаче, простреше их по степеницама, дунуше у трубе и повикаше: „Јуј је цар!”

¹⁴Тако се побуни Јуј, син Јосафата, син Нимсијин, против Јорама. Јорам је тада бранио са свим Израиљцима Рамот галадски од сиријског цара Азаила.

¹⁵Јорам се био вратио у Језраел да лечи ране које су му задали Сиријци кад је ратовао с царем сиријским Азаилом. Тада Јуј рече: „Ако се слажете, нека нико не утекне из града да оде и да јави у Језраел.”

¹⁶Потом Јуј седе на кола и одвезе се у Језраел, где је боловао Јорам. Дошао је био и јудејски цар Охозија да посети Јорама.

¹⁷Стражар који је стајао на кули у Језраелу виде како долази Јујева војска и рече: „Видим некакву војску.” Тада Јорам рече: „Одреди коњаника да иде пред њих и да пита: ‘Долазите ли у миру?’”

¹⁸Коњаник оде пред њих и рече: „Овако каже цар: ‘Долазите ли у миру?’” Јуј одговори: „Шта те брига за мир, пођи са мном.” Стражар јави говорећи: „Гласник дође до њих, али се не враћа.”

¹⁹Он посла другог коњаника, који кад стиже до њих упита: „Овако каже цар: ‘Долазите ли у миру?’” Јуј одговори: „Шта те брига за мир, пођи са мном.”

²⁰Стражар јави говорећи: „Стигао је до њих, али се не враћа. Вожња као да је Јујева вожња јер јури помамно.”

²¹Тада Јорам рече: „Прежи!” Они спремише његова кола. Цар израиљски Јорам и цар јудејски Охозија, сваки на својим колима, пођоше у сусрет Јују. Сретоше га на њиви Навутеја Језраељанина.

²²Кад Јорам угледа Јуја, рече му: „Јује, долазиш ли с миром?” Он одговори: „Какав мир док трају блудничења твоје мајке Језавеље и врачања њена?”

²³Тада се Јорам окрете и побеже, а Охозији довикну: „Охозија, издаја!”

²⁴Међутим, Јуј зграби свој лук и устрели Јорама међу плећке тако да му стрела прође кроз срце и сруши се у колима својим.

²⁵Тада рече Јуј свом војводи Вадекару: „Узми га и баци на њиву Навутеја Језраељанина. Сети се кад смо ја и ти заједно јахали с његовим оцем Ахавом, како Господ рече против њега ово:

²⁶‘Заиста, као што сам видео синоћ крв Навутејеву и синова његових,’ говори Господ, ‘платићу ти на овој њиви,’ говори Господ. Зато, узми га сад и баци на ту њиву по речи Господњој.”

²⁷Кад то виде јудејски цар Охозија, побеже према Бет-Гану, али га Јуј потера и рече: „Убијте и њега!” Они га ранише у колима његовим на брду Гур, које је код Ивлеама. Он побеже у Мегидон, али тамо издахну.

²⁸Слуге га његове ставише на кола, одвезоше га у Јерусалим и погребоше у гробу отаца његових у Давидовом граду.

²⁹Охозија се био зацарио једанаесте године царевања Ахавовог сина Јорама.

³⁰Потом Јуј дође у Језраел. Кад је то чула Језавеља, намаза лице своје, украси главу своју и поче да гледа кроз прозор.

³¹Кад Јуј уђе на врата, она рече: „Долазиш ли у миру, Зимрије, убицо господара свог?”

³²Он погледа кроз прозор и рече: „Ко је са мном, ко?” Два-три дворанина погледаше према њему.

³³Он рече: „Баците је доле!” Они је бацише тако да крв њена попрска зидове и коње који је изгазише.

³⁴Потом је он ушао, јео и пио, а затим рече: „Погледајте ону проклетницу и сахраните је јер је била царева ћерка.”

³⁵Они отидоше да је сахране и не нађоше од ње ништа осим лобање, стопала и шака.

³⁶Они се вратише и известише, а Јуј рече: „То је реч коју је Господ објавио преко слуге свог Илије Тесвићанина кад је рекао: ‘У пољу језраелском пси ће прождрети тело Језавељино.

³⁷Тело Језавељино биће ђубриво на њиви језраелској, да се може рећи: То је Језавеља!’”