1Амасија је имао двадесет пет година кад се зацарио и владао је у Јерусалиму двадесет девет година. Мајка му се звала Јоадана, а била је из Јерусалима.
2Он је чинио оно што је право пред Господом, али не свим срцем.
3Чим се учврстио у царству, побио је дворане који су убили цара, оца његовог.
4Међутим, синове њихове није погубио јер тако пише у Закону Мојсијевом, где Господ заповеда говорећи: „Очеви нека не гину због синова, ни синови због очева, него нека свако гине за грех свој.”
5Потом Амасија сабра Јудејце и разврста по родовима, хиљадама и стотинама све из Јуде и из Венијамина. Пошто преброја оне од двадесет година и више, нађе триста хиљада изабраних ратника, који су носили копље и штит.
6Он унајми из Израиља сто хиљада бираних ратника за сто таланата сребра.
7Међутим, дође му човек Божји и рече: „Царе, нека не иде с тобом војска Израиљева јер Господ није с Израиљем, ни са синовима Јефремовим.
8Него иди сам и буди храбар у боју, иначе ће те оборити Бог пред непријатељем, јер Бог може и да помогне и да обори.”
9Тада Амасија упита човека Божјег: „Шта ће бити са сто таланата које сам дао војсци Израиљевој?” Човек Божји одговори: „Господ ће ти дати више од тога.”
10Онда Амасија издвоји чете које су му дошле из Јефрема да се врате својим кућама. Они се веома расрдише на Јудејце и вратише се у своја места с великим гневом.
11Амасија се охрабри, поведе свој народ, оде у Слану долину и поби десет хиљада Сирових људи.
12Синови Јудини заробише и десет хиљада живих. Одведоше их на врх стене и побацаше их с врха стене, тако да су се сви смрскали.
13Војници из чета које је Амасија вратио да не иду с њим у бој харали су по градовима Јудиним, од Самарије до Вет-Орона. Побили су у њима три хиљаде људи и запленили велики плен.
14После тога, кад се Амасија вратио пошто је разбио Идумејце, донео је богове синова Сирових. Поставио их је себи за богове, клањао им се и приносио им тамјан.
15Тад се разгневи Господ на Амасију и посла му пророка, који му рече: „Зашто тражиш богове тог народа који није избавио свој народ из твоје руке?”
16Кад је то казао њему, цар га упита: „Јеси ли ти постављен цару за саветника? Престани! Зашто да те убију?” Пророк заћута, па додаде: „Знам да је Бог одлучио да те уништи кад тако радиш, а не слушаш мој савет.”
17Потом науми цар Јудин Амасија и посла поруку Јоасу, сину Јоахаза, сину Јујевом, цару Израиља: „Дођи да се огледамо.”
18Цар Израиљев Јоас посла поруку цару Јудином Амасији: „Трн на Ливану посла поруку кедру на Ливану: ‘Дај своју ћерку за жену мом сину.’ Међутим, наиђоше звери ливанске и изгазише трн.
19Мислиш, победио си Едомце, па ти се испунило срце твоје и тражиш славу. Остани код куће своје. Зашто призиваш несрећу да паднете и ти и Јуда с тобом?”
20Међутим, Амасија не послуша јер је Бог одредио да их преда у руке непријатељу зато што су тражили богове едомске.
21Цар Израиљев Јоас пође и огледаше се он и цар Јудин Амасија у Вет-Семесу, у Јудеји.
22Израиљци поразише Јудејце тако да сваки побеже у свој шатор.
23Цара Јудиног Амасију, сина Јоаса, сина Јоахазовог, ухвати цар Израиљев Јоас у Вет-Семесу и одведе га у Јерусалим. Потом обори зид јерусалимски од Јефремових врата до врата на углу, у дужини од четири стотине лаката.
24Он узе све злато, сребро и посуђе које се налазило у храму Божјем код Овид-Едома и у ризници двора царевог и таоце, па се врати у Самарију.
25Цар Јудин Амасија, син Јоасов, живео је петнаест година после смрти цара Израиљевог Јоаса, сина Јоахазовог.
26Остала Амасијина дела, ранија и каснија, зар нису записана у Књизи царева Јудиних и Израиљевих?
27Од времена кад је Амасија одступио од Господа, ковала се завера против њега у Јерусалиму. Он побеже у Лахис, али послаше за њим људе, који га тамо убише.
28Пренеше га на коњима и сахранише код отаца његових у граду Јудином.