1Цар Јудин Јосафат срећно се врати дому свом у Јерусалим.
2Тада изађе пред њега Ананијев син, виделац Јуј, и рече цару Јосафату: „Зар је требало да помажеш безбожнику и да волиш оне који мрзе Господа? Зато се на тебе сручио гнев Господњи!
3Међутим, нашло се и добра у теби зато што си истребио идоле из земље и зато што си усмерио срце своје да тражиш Бога.”
4Јосафат је боравио у Јерусалиму. Опет је обилазио народ од Вирсавеје до Јефремове горе и приводио их Господу, Богу отаца својих.
5Постави у земљи судије у свим утврђеним градовима Јудиним, у сваком граду.
6Он рече судијама: „Пазите шта ћете радити јер не судите у име човека, него за Господа, који је с вама кад судите.
7Зато нека буде страх Господњи у вама. Чувајте и спроводите јер у Господу, Богу нашем, нема направде, не гледа ко је ко и не прима мито.”
8И у Јерусалиму постави Јосафат левите, свештенике и поглаваре домова отачких у Израиљу за суд Господњи и за расправе. Они су боравили у Јерусалиму.
9Он им заповеди говорећи: „Радите у страху Господњем верно и чистог срца.
10Проучите сваку парницу која дође пред вас од браће ваше која живе у градовима својим, било да је реч о убиству, закону, заповести, уредбама или пресудама. Проучавајте их да се не бисте огрешили о Господа и да не би сишао гнев његов на вас и на браћу вашу. Радите тако, па се нећете огрешити.
11Ево, свештенички поглавар Амарија биће над вама у свим Господњим стварима, а Исмаилов син Завдија, поглавар дома Јудиног, у свим пословима царевим. Левити ће вам бити писари. Охрабрите се и радите! Господ је са онима који су добри!”