2 Samuel 3
1 Рат између дома Сауловог и дома Давидовог дуго је трајао. Давид је све више јачао, а дом Саулов је све више слабио.
2 У Хеврону су се Давиду рађали синови. Првенац му је био Амнон, од Ахиноаме, Језраељанке.
3 Други је био Хилеав, од Авигеје, жене Навалове са Кармила. Трећи је био Авесалом, син Махе, ћерке Талмаја, цара гесурског.
4 Четврти је био Адонија, син Агитин, а пети Сефатија, син Авиталин.
5 Шести је био Итрам од Егле, жене Давидове. Они су се родили у Хеврону.
6 Док је трајао рат између дома Сауловог и дома Давидовог, Авенир се оснажио у дому Сауловом.
7 Саул је имао наложницу која се звала Ресфа. Била је ћерка Ајина. Исвостеј упита Авенира: „Зашто си спавао са женом оца мога?”
8 На те речи Исвостејеве Авенир се веома расрди. Он рече: „Јесам ли ја јудејска пасја глава? Досад сам само добро чинио дому оца твога Саула, браћи његовој и пријатељима његовим. Нисам дозволио да паднеш у руке Давидове, а ти ме прекореваш због жене.
9 Тако нека Бог учини Авениру и нека дода ако не учиним оно за шта се Господ заклео Давиду
10 да ће одузети царство дому Сауловом и да ће утврдити престо Давидов над Израиљем и Јудом, од Дана до Вирсавеје.”
11 Он не одговори Авениру ништа јер га се бојао.
12 Затим Авенир посла изасланике Давиду да му поруче у његово име: „Чија је земља?” Потом рекоше: „Склопи савез са мном. Моја ће рука бити уз тебе и привешћу ти цео Израиљ.”
13 Он одговори: „Добро. Склопићу савез са тобом, али једно тражим од тебе. Не долази преда ме ако не доведеш са собом Михалу, ћерку Саулову, кад ми дођеш.”
14 Давид посла изасланике Сауловом сину Исвостеју и поручи: „Врати ми моју жену Михалу, коју сам добио за сто обрезака филистејских.”
15 Исвостеј посла по њу и узе је од њеног мужа Фалтила, сина Лаисовог.
16 Њен муж је ишао за њом и плакао све до Ваурима. Тада му рече Авенир: „Иди, враћај се!” Он се тада врати.
17 Авенир је разговарао с вођама израиљским говорећи: „Одавно сте хтели да имате Давида за цара.
18 Учините то сада јер је Господ рекао за Давида када је казао: ‘Руком слуге свога Давида избавићу народ свој из руку филистејских и из руку свих непријатеља његових.’”
19 Тако је говорио Авенир и синовима Венијаминовим. Потом оде у Хеврон да каже Давиду да су се лепо сагласили Израиљ и синови Венијаминови.
20 Авенир дође Давиду у Хеврон са двадесет људи. Давид приреди гозбу Авениру и људима који су били с њим.
21 Тада рече Авенир Давиду: „Устаћу и отићи ћу да скупим сав народ цару, господару своме. Нека склопе савез с тобом, па ћеш царевати како будеш желео.” Тада Давид отпусти Авенира да иде с миром.
22 И, гле, Давидови људи и Јоав враћали су се из боја. Носили су велик плен. Авенир није више био код Давида у Хеврону јер га је Давид отпустио да оде с миром.
23 Кад стигоше Јоав и његови људи, казаше Јоаву говорећи: „Авенир, син Ниров, био је код цара и он га отпусти да иде с миром.”
24 Јоав дође пред цара и рече му: „Шта си учинио? Гле, Авенир је био код тебе! Зашто си га пустио да оде?
25 Ти познајеш Авенира, сина Нировог. Он је дошао да те превари, да види куда идеш и шта радиш.”
26 Потом оде Јоав од Давида и посла гласнике за Авениром, који га вратише од студенца Сира. Давид то није знао.
27 Кад се Авенир врати у Хеврон, Јоав га одведе у страну код врата, као да хоће с њим да говори насамо. Ту га убоде у бок и уби га због крви брата свога Асаила.
28 Кад је касније Давид то чуо, он рече: „Ја и царство моје невини смо пред Господом довека за крв Авенирову, сина Нировог.
29 Нека падне на главу Јоављеву и на сав дом оца његовог. Нека дом Јоавов никад не буде без оног који има течење, губу, који иде на штакама, који пада од мача и који нема хлеба!”
30 Јоав и његов брат Ависај убили су Авенира јер је он убио њиховог брата Асаила у боју код Гаваона.
31 Тада Давид рече Јоаву и целом народу који је био с њим: „Раздерите одећу своју! Обуците кострет и оплакујте Авенира!” Цар Давид је ишао за носилима.
32 Кад су покопали Авенира у Хеврону, цар гласно заплака на гробу Авенировом. И сав народ је плакао.
33 Тада цар испева ову тужбалицу за Авениром: „Зар да Авенир умре као и безбожник?
34 Руке твоје нису биле везане, ноге твоје нису биле оковане. Пао си као што се пада од зликоваца!” Тада народ још више заплака за њим.
35 Потом дође сав народ да нуди Давида да једе док је још био дан. Међутим, Давид се закле и рече: „Бог нека ми учини тако и нека дода ако окусим хлеба или нешто друго пре заласка сунца.”
36 Сав народ је то чуо и било му је по вољи, као и све што је цар чинио, народ је одобравао.
37 Тог дана народ и сав Израиљ увидеше да цар није крив за убиство Авенирово, сина Нировог.
38 Потом цар рече слугама својим: „Зар не знате да је данас пао старешина и великан у Израиљу?
39 Само, ја сам сада још слаб иако сам помазан за цара. Ти људи, синови Серујини, јачи су од мене. Нека Господ плати злочинцу према злочину његовом!”