2 Samuel 21
1 Једном у време Давидове владавине наступи глад, три године узастопце, и Давид се обрати Господу. Господ му рече: „На Саулу и дому његовом лежи крвна кривица јер је погубио Гаваоњане.”
2 Тада цар позва Гаваоњане на разговор. Наиме, Гаваоњани нису припадали синовима Израиљевим, него су били остатак Аморејаца. Њима су се синови Израиљеви били заклели, али је Саул хтео да их уништи у својој ревности за синове Израиљеве и Јудине.
3 Давид упита Гаваоњане: „Шта да вам учиним? Чиме да вас обештетим па да благословите наследство Господње?”
4 Гаваоњани му одговорише: „Не тражимо ни сребра ни злата од Саула и дома његовог, нити да се погуби ико у Израиљу.”
5 Тада они рекоше цару: „Од потомака човека који нас је затирао и који је хтео да нас истреби да нас више не буде у пределима израиљским
6 дајте нам седам људи да их обесимо пред Господом у Гаваону на гори Господњој.” Цар рече: „Даћу вам их.”
7 Цар поштеде Мефивостеја, сина Јонатана, сина Сауловог, због заклетве пред Господом која је била међу њима, међу Давидом и Сауловим сином Јонатаном.
8 Цар узе два сина Ресфе, ћерке Ајине, које је она родила Саулу, Армонија и Мефивостеја, и пет синова Михале, ћерке Саулове, које је родила Адрилу, сину Варзелаја Меолаћанина.
9 Он их предаде у руке Гаваоњанима и они их обесише на гори пред Господом. Сва седморица погибоше истовремено. Били су погубљени у првим данима жетве, на почетку жетве јечма.
10 Тада Ресфа, ћерка Ајина, узе простирку и разастре је на камену од почетка жетве, све док киша није пала на њих. Није дала да по дану падају на њих птице небеске ни по ноћи звери пољске.
11 Давиду јавише шта је учинила Саулова наложница Ресфа, ћерка Ајина.
12 Тада Давид оде и узе кости Саулове и кости његовог сина Јонатана од становника Јависа Галадског, који су их били тајно узели с трга у Вет-Сану, где су их били обесили Филистејци кад су победили Саула на Гелвуји.
13 Он однесе оданде кости Саулове и кости његовог сина Јонатана и сједини их с костима оних обешених.
14 Они покопаше кости Саулове и кости његовог сина Јонатана у земљи Венијаминовој, у Сали, у гроб оца његовог Киса. Пошто учинише све како заповеди цар, Бог се смилова земљи.
15 Потом опет изби рат између Филистејаца и Израиља. Давид оде са слугама својим да се бори против Филистејаца и умори се.
16 Тада Јесви-Венов, који је био од синова Рафајевих, у чијем је копљу било триста сикала бронзе и који је имао нов мач, хтеде да убије Давида.
17 Међутим, њему поможе син Серујин Ависај, удари Филистејца и уби га. Тада се заклеше људи Давидови и рекоше му: „Нећеш више ићи с нама у бој да не угасиш светиљку Израиљеву.”
18 Потом опет изби рат с Филистејцима у Гову. Тада је Сивехај Хусаћанин убио Сафа, који је био од синова Рафајевих.
19 Опет поче рат с Филистејцима у Гову. Тада је Елханан син Јаре-Орегимовог из Витлејема убио брата Голијата Гетејина, који је имао копље као разбој.
20 Потом опет изби рат у Гату. Тамо је био неки горостас који је имао по шест прстију на рукама и ногама, укупно двадесет четири. И он је био потомак Рафајев.
21 Он је ружио Израиљ, па га уби Јонатан, син Саме, који је био брат Давидов.
22 Та четворица су били потомци Рафаја из Гата, а погибоше од руке Давидове и руку слугу његових.