2 Samuel 2
1 После тога Давид упита Господа говорећи: „Да ли да идем у неки град Јудин?” Господ одговори: „Иди!” Давид упита: „Куда да идем?” Одговори му: „У Хеврон.”
2 Тада Давид оде онамо са две жене своје, Ахиноамом из Језраела и Авигејом, Наваловом женом с Кармила.
3 Такође, поведе Давид и људе који су били с њим са породицама њиховим. Они се настанише по хевронским местима.
4 Тада дођоше људи из Јуде и помазаше онде Давида за цара над домом Јудиним. Потом јавише Давиду говорећи: „Људи из Јависа галадског погребоше Саула.”
5 Онда Давид посла изасланике људима у Јавису галадском и поручи им: „Нека вас Господ благослови зато што сте показали љубав према господару своме Саулу, па сте га сахранили.
6 Зато нека Господ покаже и вама своју љубав и верност. И ја ћу вам чинити добро зато што сте то урадили.
7 Сада, нека вам се учврсте руке и будите храбри! Саул, господар ваш, погибе. Мене је дом Јудин помазао за цара.”
8 Тада Авенир, сир Ниров, војсковођа Саулове војске, узе Сауловог сина Исвостеја и преведе га у Маханајим.
9 Зацари га над Галадом, Асуром, Језраелом, Јефремом, Венијамином и целим Израиљем.
10 Саулов син Исвостеј имао је четрдесет година кад је постао цар Израиљев, а владао је две године. Уз Давида је био само дом Јудин.
11 Давид је владао домом Јудиним у Хеврону седам година и шест месеци.
12 Потом изађе Авенир, син Ниров, с људима Сауловог сина Исвостеја из Маханајима у Гаваон.
13 Изађоше и Јоав, син Серујин, и људи Давидови. Сретоше се код Гаваонског језера. Стадоше једни с једне стране језера, а други с друге стране.
14 Тада Авенир довикну Јоаву: „Нека устану момци да се разиграју пред нама!” Јоав одговори: „Нека устану!”
15 Они устадоше и пребројаше дванаест од Венијамина за Сауловог сина Исвостеја и дванаест момака Давидових.
16 Они дохватише један другога за главу, зарише мач свој противнику и попадаше заједно. Зато се то место код Гаваона прозва Халкат-Асурим (Поље богова).
17 Потом тог дана поче жесток бој. Давидови људи потукоше Авенира и Израиљце.
18 Онде су била три сина Серујина: Јоав, Ависај и Асаило. Асаило је био брзоног као срна у пољу.
19 Асаило потера Авенира не гледајући ни десно ни лево, иза Авенира.
20 Авенир се обазре и упита: „Јеси ли то ти, Асаило?” Он одговори: „Ја сам!”
21 Тада му Авенир рече: „Скрени десно или лево! Ухвати неког од тих момака и узми себи одору.” Међутим, Асаило не хтеде да скрене од њега.
22 Авенир опет рече говорећи: „Уклони се од мене! Зашто да те саставим са земљом? Како бих изашао на очи брату твоме Јоаву?”
23 Међутим, он не хтеде да одступи. Тада му Авенир зари дршку копља у трбух, тако да му копље изађе на леђа. Ту он паде и издахну. Сви који су прошли поред места на којем је пао и погинуо Асаило заустављали су се.
24 Јоав и Ависај потераше Авенира. Кад је сунце зашло, дођоше до брда Аме, које је према Гији, на путу ка пустињи гаваонској.
25 Синови Венијаминови се скупише око Авенира, сврсташе у чету и стадоше на врх брда.
26 Тада Авенир довикну Јоаву говорећи: „Зар да мач вечито прождире? Зар не знаш да ће крај бити горак? Зашто не кажеш народу да се окани своје браће?”
27 Јоав одговори: „Тако Бог био жив! Да то ниси казао, народ би до ујутру гонио своју браћу.”
28 Тада Јоав дуну у рог и стаде сва војска. Престаде да гони Израиљце и прекинуше бој.
29 Авенир и његови људи ишли су целу ноћ кроз јорданску долину. Пређоше Јордан, прођоше Витрон и дођоше у Маханајим.
30 Кад је Јоав престао да гони Авенира, он скупи војску. Од Давидових људи није било њих деветнаест и Асаило.
31 Слуге Давидове су побиле три стотине шездесет синова Венијаминових, а Авенирових људи који погибоше.
32 Асаила узеше и сахранише у гроб оца његовог у Витлејему. Јоав и његови људи ишли су целу ноћ и, кад је свануло, стигли су у Хеврон.