2 Samuel 16
1 Кад је Давид мало прешао преко врха, гле, срете га Сива, момак Мефивостејев, са два натоварена магарца, на којима су били двеста хлебова, сто сувих гроздова, сто котарица воћа и мешина вина.
2 Цар упита Сиву: „Шта ћеш с тим?” Сива одговори: „Магарце нека јаше породица царева, хлебове и воће нека једу момци, а вино нека пију они који се уморе у пустињи.”
3 Цар упита: „Где је син господара твога?” Сива одговори цару: „Ено, остао је у Јерусалиму јер је помислио: ‘Данас ће ми дом Израиљев вратити царство оца мога.’”
4 Тада рече цар Сиви: „Ево, све што је Мефивостејево, нека буде твоје.” Сива одговори: „Клањам се и нека нађем милост у очима твојим, царе, господару мој.”
5 Кад је цар Давид стигао до Ваурима, гле, изађе оданде човек из рода дома Сауловог. Звао се Симеј, син Гирин. Он је ишао и грдио.
6 Бацао је камење на Давида, на све слуге цара Давида, на сав народ и на све јунаке с десне и с леве стране.
7 Овако је говорио и грдио Симеј: „Одлази! Одлази, крвопијо и сине ђавољи!
8 Господ је бацио на тебе сву крв дома Сауловог, на чије си се место зацарио! Господ предаде царство у руку Авесалома, сина твога! Ето, снашла те је несрећа јер си крвопија!”
9 Тада рече цару Серујин син Ависај: „Зашто ружи онај мртви пас цара, господара мога? Пусти ме да му скинем главу!”
10 Онда цар одговори: „Шта ја имам с вама, синови Серујини? Нека грди, јер му је Господ рекао: ‘Ружи Давида!’ Ко сме да запита: ‘Зашто то радиш?’”
11 Тада рече Давид Ависају и свим слугама својим: „Ето, син мој, који је изашао из утробе моје, ради ми о глави! Како онда неће овај Венијаминов син? Пустите га нека грди, јер му је тако Господ рекао.
12 Можда ће Господ видети невољу моју и вратиће ми добро за његову данашњу грдњу.”
13 Затим Давид с људима својим настави пут. Симеј је ишао страном брда наспрам њега, стално га је ружио, гађао камењем и засипао прашином.
14 Цар и цели народ који је био с њим стигоше уморни и одморише се.
15 Авесалом стиже у Јерусалим са свим Израиљцима. Ахитофел је био уз њега.
16 Кад Хусај Архијанин, пријатељ Давидов, приђе Авесалому, рече Хусај Авесалому: „Живео цар! Живео цар!”
17 Авесалом упита Хусаја: „Је ли то твоја верност према пријатељу твоме? Зашто ниси отишао с пријатељем својим?”
18 Хусај одговори Авесалому: „Не, него кога изабра Господ и народ овај и сви Израиљци, његов ћу бити и код њега ћу остати.
19 Затим, коме ћу служити? Зар не – његовом сину? Онако како сам служио оцу твоме, тако ћу служити и теби.”
20 Потом Авесалом рече Ахитофелу: „Дај ми савет. Шта да чинимо?”
21 Ахитофел одговори: „Лези с наложницама оца свога које је оставио да му чувају двор. Кад сав Израиљ види како си се замрзео са оцем својим, охрабриће се сви који су ти пришли.”
22 Тада разапеше Авесалому шатор на крову и Авесалом леже с наложницама оца свога пред очима целог Израиља.
23 У то време је важило да коме Ахитофел да савет, то је као да је Бога самог питао. Толико је вредео сваки савет Ахитофелов и код Давида и код Авесалома.