2 Samuel 13
1 Потом се догоди ово: Давидов син Авесалом имао је лепу сестру, која се звала Тамара. У њу се заљуби Давидов син Амнон.
2 Амнон је толико патио да се разболео због своје сестре Тамаре. Она је била девица и Амнону се чинило да не може да јој приђе.
3 Амнон је имао пријатеља који се звао Јонадав, син Саме, Давидовог брата. Јонадав је био врло домишљат човек.
4 Он га упита: „Зашто венеш свако јутро, ти – царев син? Зар нећеш да ми кажеш?” Амнон му одговори: „Заљубио сам се у Тамару, сестру мога брата Авесалома.”
5 Тада му Јонадав рече: „Лези у постељу своју и направи се болесним. Кад дође твој отац да те посети, ти му кажи: ‘Нека дође моја сестра Тамара да ме нахрани. Ако би она припремила јело пред мојим очима, да гледам, јео бих из њене руке.’”
6 Потом Амнон леже претварајући се да је болестан. Кад цар дође да га обиђе, рече Амнон цару: „Нека дође моја сестра Тамара да преда мном спреми два колача, да их једем из њене руке.”
7 Тада Давид поручи Тамари у кући: „Иди у кућу брата свога Амнона и припреми му јело.”
8 Тамара оде у кућу свога брата Амнона, а он је лежао. Она узе брашно, замеси га, спреми га пред његовим очима и испече колаче.
9 Потом узе посуду и изручи их пред њега. Међутим, Амнон не хтеде да једе, него заповеди: „Нека сви изађу!” Тада изађоше сви.
10 Онда Амнон рече Тамари: „Донеси храну у собу да једем из твоје руке.” Тамара узе колаче које је спремила и понесе их свом брату Амнону у собу.
11 Кад му она пружи да једе, он је ухвати и рече: „Дођи, сестро моја, лези са мном.”
12 Она му одговори: „Не, брате мој! Немој да ме срамотиш. Тако се не ради у Израиљу. Не чини такву срамоту!
13 Куда бих ја са својом срамотом? И ти би био нечастан у Израиљу. Него, разговарај с царем, он ме неће теби ускратити.”
14 Он не хтеде да је слуша, него је савлада и, легавши с њом, силова је.
15 Потом је Амнон замрзе веома. Мржња којом ју је мрзео била је већа од љубави којом ју је волео. Тада јој рече: „Устани и одлази!”
16 Она му одговори: „Веће је зло што ме тераш него оно што си ми учинио.” Он не хтеде да је слуша.
17 Викну момка који га је служио и рече му: „Отерај ову од мене. Избаци је и закључај врата за њом!”
18 Она је имала на себи хаљину с дугим рукавима, какве су некада носиле цареве ћерке док су девојке. Његов слуга је изведе напоље и закључа врата за њом.
19 Тамара се посу по глави прашином, поцепа хаљину с рукавима коју је носила, стави руку на главу и ридала је идући.
20 Њен брат Авесалом јој рече: „Да ли је твој брат Амнон био с тобом? Сад, сестро моја, ћути. Брат ти је, не мисли о том.” Тако Тамара остаде сама у кући свога брата Авесалома.
21 Цар Давид чу све и веома се разљути.
22 Авесалом није разговарао са Амноном ни лепо ни ружно. Авесалом је мрзео Амнона што му је осрамотио сестру.
23 После две године Авесалом је стризао овце у Вал-Асору код Јефрема. Он позва све цареве синове.
24 Авесалом дође цару и рече му: „Ево, слуга твој стриже овце. Нека пође цар и слуге његове слуги твом.”
25 Цар одговори Авесалому: „Немој, сине мој. Не треба сви да дођемо па да ти будемо на терету.” Иако је овај наваљивао, он не хтеде поћи, него га благослови.
26 Тада Авесалом рече: „Кад ти нећеш, нека пође с нама мој брат Амнон.” Цар га упита: „Зашто да он иде с тобом?”
27 Међутим, Авесалом навали на њега, тако да он посла Амнона и све царске синове с њим.
28 Тада Авесалом заповеди својим момцима говорећи: „Пазите! Кад се Амнону развесели срце од вина и ја вам викнем: ‘Убијте Амнона!’, тада га погубите! Не бојте се, зар вам не заповедам ја? Охрабрите се, будите јунаци!”
29 Авесаломови момци учинише Амнону онако како им је Авесалом заповедио. Тада скочише сви цареви синови, појахаше сваки своју мазгу и побегоше.
30 Док су они још били на путу, дође глас Давиду: „Авесалом је побио све цареве синове! Ниједан није остао!”
31 Цар устаде, раздра одећу своју и баци се на земљу. Све његове слуге око њега раздраше одећу своју.
32 Тада Јонадав, син Давидовог брата Саме, одговори и рече: „Нека не говори господар мој да су побијени момци, синови цареви. Погинуо је само Амнон. То је Авесалом наумио од дана кад је овај силовао његову сестру Тамару.
33 Сад нека цар, господар мој, не мисли у срцу свом и нека не говори да су сви цареви синови погинули. Само је Амнон погинуо.
34 Авесалом је побегао.” Момак на стражи подиже очи своје и угледа мноштво људи како силази иза њега с брда.
35 Јонадав рече цару: „Ено синова царевих! Како је рекао слуга твој, тако се и збило.”
36 Тек што то рече, дођоше цареви синови и гласно заплакаше. И цар и све слуге његове заплакаше веома гласно.
37 Авесалом побеже и отиде Талмају, сину Амијудовом, цару гесурском. Давид је стално туговао за сином својим.
38 Кад је Авесалом побегао и дошао у Гесур, остао је онде три године.
39 Цар Давид је престао да се љути на Авесалома јер се помирио са Амноновом смрћу.