2 Samuel 12
1 Тада Господ посла Натана Давиду. Он дође к њему и рече му: „У једном граду била су два човека, један богат и један сиромах.
2 Богати је имао веома много оваца и говеда,
3 а сиромах немаше ништа сем једне овчице коју је купио. Он је њу хранио, тако да је расла уз њега и уз децу његову. Јела је од његовог залогаја, пила је из његове чаше, на крилу му је спавала и била му је као ћерка.
4 Богатом човеку дође путник. Њему је било жао да узме од својих оваца или говеда да припреми госту, него узе овцу оном сиромаху и припреми је човеку који му је дошао.”
5 Тада се Давид јако разгневи на оног човека и рече Натану: „Тако жив био Господ, мртав је тај човек који је то урадио!
6 Овцу има да четвороструко накнади за то што је урадио а није се сажалио!”
7 Тада Натан рече Давиду: „Ти си тај човек! Овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Ја сам те помазао за цара над Израиљем и ја сам те избавио из руке Саулове.
8 Дао сам ти дом господара твога и жене господара твога у твоје крило. Дао сам ти дом Израиљев и дом Јудин. Ако је то било мало, додао бих ти још нешто.
9 Зашто си презрео реч Господњу и учинио оно што му није по вољи? Убио си Урију Хетејина мачем, а његову жену си узео себи за жену. Њега си убио мачем амонским.
10 Зато се неће никад одмаћи мач од дома твога јер си ме презрео и узео жену Урије Хетејина за жену.’
11 Овако говори Господ: ‘Ево, ја ћу подићи на тебе зло из дома твога. Узећу жене твоје и даћу их ближњем твом на твоје очи. Он ће спавати са женама твојим под сунцем.
12 Ти си то радио тајно, а ја ћу ову претњу извршити јавно, пред целим Израиљем, под сунцем.’”
13 Тада рече Давид Натану: „Сагреших Господу.” Натан одговори Давиду: „Господ ти опрашта грех твој, нећеш умрети.
14 Међутим, пошто си тим делом постао прича непријатељима Господњим, умреће ти дете које се родило.”
15 Потом Натан оде својој кући. Господ удари дете које је Давиду родила Уријина жена и оно се тешко разболе.
16 Давид се молио Богу за дете. Постио је и, кад би дошао кући, спавао би ноћу на земљи.
17 Управници дома његовог који су стајали око њега хтели су да га подигну са земље, али он не хтеде, нити је хтео да једе с њима.
18 Седмог дана умре дете. Давидове слуге не смедоше да му саопште да је дете умрло. Мислили су: „Ено, док је дете било живо, говорили смо му, а он није хтео да нас послуша. Како да му кажемо да је дете умрло? Учиниће зло!”
19 Давид примети да слуге његове шапућу међу собом и схвати да је дете умрло. Давид упита своје слуге: „Је ли умрло дете?” Они одговорише: „Умрло је.”
20 Тада Давид устаде са земље, уми се, намаза се и промени одећу. Потом оде у храм Господњи и помоли се. Затим се врати у дом свој, затражи да му донесу да једе и поједе.
21 Слуге његове га упиташе: „Шта то радиш? Док је дете било живо, постио си и плакао. Кад је дете умрло, устајеш да једеш?!”
22 Он одговори: „Док је дете било живо, постио сам и плакао јер сам мислио: ‘Ко зна? Можда ће се Господ смиловати на мене да дете остане живо.’
23 Сад је умрло. Зашто да постим? Могу ли да га повратим? Ја ћу отићи њему, а оно се неће вратити мени.”
24 Потом Давид утеши жену своју Витсавеју. Приђе јој и леже с њом. Она роди сина и он му надену име Соломон. Он је био драг Господу
25 и преко пророка Натана по Божјој вољи назва га Једидија.
26 Јоав нападе на Раву синова Амонових и заузе царски град.
27 Он посла гласнике Давиду и поручи: „Напао сам Раву и заузео сам град на води.
28 Сад ти скупи остали народ, опколи град и заузми га да не бих ја освојио град и дао му своје име.”
29 Давид скупи сав народ, оде до Раве, нападе је и заузе.
30 Њиховом цару узе са главе круну у којој је био таланат злата с драгим каменом и Давид је стави на главу. Из града однесе веома богат плен.
31 Изведе народ који је био у њему и стави га да ради с тестерама, гвозденим будацима, гвозденима секирама и у циглане. Тако исто учини свим градовима синова Амонових. Потом се Давид врати у Јерусалим с целим народом.