2 Kings 22
1 Јосија је имао осам година кад се зацарио. Владао је тридесет једну годину у Јерусалиму. Мајка му се звала Једида, ћерка Адајева из Воската.
2 Он је чинио оно што је право пред Господом. Ишао је сасвим путем праоца свог Давида, не скрећући ни десно ни лево.
3 Осамнаесте године Јосијиног царевања посла цар писара Сафана, сина Азалијиног, сина Месуламовог, у храм Господњи и рече му:
4 „Иди великом свештенику Хелкији, нека преброји новац донесен у храм Господњи који су од народа прикупили вратари.
5 Нека га преда пословођама који надгледају у храму Господњем да поделе радницима који раде у храму Господњем на оправљању оног што је оштећено у храму:
6 дрводељама, грађевинарима и зидарима, и нека се купују дрво и камен тесани за поправку храма.
7 Међутим, нека им се не траже признанице за новац који им се даје јер они поштено раде.”
8 Тада рече велики свештеник Хелкија писару Сафану: „Нађох Књигу закона у храму Господњем!” Потом Хелкија даде Сафану књигу и он је прочита.
9 Тада писар Сафан отиде цару и рече: „Слуге твоје сакупише новац који се налазио у храму и предадоше га пословођама који надгледају у храму Господњем.”
10 Потом писар Сафан извести цара говорећи: „Свештеник Хелкија ми даде књигу.” Сафан је прочита цару.
11 Кад је цар саслушао речи Књиге закона, раздера одећу своју.
12 Потом цар заповеди свештенику Хелкији, Сафановом сину Ахикаму, Михејином сину Ахвору, писару Сафану и царевом слуги Асаји говорећи:
13 „Идите и упитајте Господа за мене, за народ и за све Јудејце због речи књиге која је нађена. Велик гнев Господњи распалио се против нас зато што оци наши нису слушали речи ове књиге и нису чинили онако како је написано.”
14 Свештеник Хелкија, Ахикам, Ахвор, Сафан и Асаја отидоше пророчици Олди, жени Салума, сина Текуја, сина ризничара Араса. Она је живела у другом делу града. Они поразговараше с њом.
15 Она им рече: „Овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Кажите човеку који вас је послао мени:
16 Овако говори Господ: Ево, пустићу несрећу на ово место и на становнике његове према свим речима књиге коју је прочитао цар Јудин.
17 Зато што су ме напустили и кадили другим боговима да би ме гневили свим делима руку својих гнев мој се распалио против тог места и неће се угасити.
18 Цару Јудином који вас је послао да упитате Господа, реците ово: Овако говори Господ, Бог Израиљев, за речи које си чуо:
19 Пошто ти се срце потресло и зато што си се покајао пред Господом кад си чуо шта сам рекао за ово место и за становнике његове да ће бити пустош и проклетство и зато што си раздерао одећу своју и плакао преда мном, зато сам те услишио’, говори Господ.
20 ‘Зато, ево, кад те сјединим са оцима твојим, с миром ћеш лећи у гроб свој. Нећеш очима својим видети сву несрећу коју ћу пустити на ово место.’” Они то пренесоше цару.