2 Kings 18
1 Треће године царевања Илиног сина Осије над Израиљем зацари се Ахазов син Језекија над Јудом.
2 Имао је двадесет пет година кад је почео да влада и царевао је у Јерусалиму двадесет девет година. Мајка му се звала Авија и била је ћерка Захаријина.
3 Он је чинио оно што је право пред Господом, сасвим као што је чинио праотац његов Давид.
4 Оборио је узвишења, изломио стубове, уклонио богиње и уништио бронзану змију коју је Мојсије начинио. Наиме, пред њом су кадили синови Израиљеви и звали су је Неустан.
5 Он се уздао у Господа, Бога Израиљевог. Нико му није био раван међу царевима Јудиним ни пре ни после њега.
6 Он је прионуо уз Господа, није одступао од њега, него је држао заповести које је Господ заповедио Мојсију.
7 Господ је био с њим и помагао му је у свим подухватима његовим. Одметнуо се од цара асирског да му не служи.
8 Филистејце је сузбио до Газе и границе њихове од кула стражарских до утврђеног града.
9 Четврте године Језекијиног царевања, а седме године царевања Илиног сина Осије над Израиљем, подиже се цар асирски Салманасар против Самарије и опколи је.
10 Заузео ју је после три године. Шесте године Језекијиног царевања, а девете године Осијиног царевања над Израиљем, Самарија је пала.
11 Цар асирски одведе Израиљце у Асирију и насели их у Алај, Авор на реци Гозану и по градовима мидским.
12 То је било јер нису слушали глас Господа, Бога свога, раскинули су савез с њим, а нису слушали ни испуњавали заповести Мојсија, слуге Господњег.
13 Четрнаесте године Језекијиног царевања подиже се цар асирски Сенахирим против свих утврђених градова Јудиних и заузе их.
14 Тада цар Јудин Језекија посла поруку цару асирском у Лахис: „Погрешио сам. Одступи од мене, а испунићу све што тражиш од мене.” Онда цар асирски затражи од цара Јудиног Језекије триста таланата сребра и тридесет таланата злата.
15 Језекија даде сав новац који се нађе у храму Господњем и у ризницама двора царевог.
16 Тада Језекија скину с врата и довратка храма Господњег позлату коју је он био начинио и посла је цару асирском.
17 Међутим, цар асирски посла из Лахиса управника двора Равсариса и војводу с великом војском цару Језекији у Јерусалим. Они се попеше, дођоше и распоредише се код водовода с Горњег језера, који је крај пута у пољу ваљара.
18 Они позваше цара пред њих. Изађоше Хелкијин син Елијаким, управник двора, писар Сомна и Асафов син Јоах, саветник.
19 Војвода им рече: „Кажите цару Језекији да му ово поручује велики цар, цар асирски: ‘У какву наду се уздаш?
20 Рекао си, али то су празне речи, да имаш савет и снагу за рат. У кога се уздаш, па си одступио од мене?
21 Гле, уздаш се у Египат, који је као сломљени штап од трске, на који ако се неко наслони забије се и прободе руку. Такав је фараон, цар египатски, према свима који се уздају у њега.
22 Ако ми кажете да се уздате у Господа, Бога свога, зар то није онај чија је узвишења и жртвенике уклонио и заповедио Јудејцима да се само пред тим жртвеником у Јерусалиму клањате?
23 Хајде, опклади се с господарем мојим, царем асирским: Даћу ти две хиљаде коња ако нађеш јахаче за њих!
24 Како ћеш се одупрети једном од најмањих заповедника мог господара? А ти се уздаш у египатска кола и коњанике!
25 Најзад, зар сам ја без воље Господа дошао против града овог да га разорим? Господ ми је рекао: Иди на ту земљу и разори је!’”
26 Тада Хелкијин син Елијаким, Сомна и Јоах рекоше војводи: „Говори слугама својим арамејски јер ми разумемо. Немој с нама да говориш јудејски да не чује народ који је на зидинама.”
27 Међутим, војвода им рече: „Зар ме је господар мој послао да кажем ове речи твоме господару и теби? Зар не управо тим људима који седе на зидинама да с вама једу своју нечист и пију мокраћу своју?”
28 Тада устаде војвода и повика гласно јудејски говорећи: „Послушајте реч великог цара, цара асирског.
29 Овако цар говори: ‘Немојте да вас Језекија заварава јер он не може да вас избави из моје руке.
30 Немојте да вас Језекија убеди да се уздате у Господа кад каже да ће вас Господ избавити и да овај град неће пасти у руке цара асирског.
31 Не слушајте Језекију јер овако поручује цар асирски: Склопите мир са мном и предајте се. Онда ће сваки од вас да једе из свога винограда и са своје смокве и да пије воду са свог студенца док не дођем и не одведем вас у земљу као што је ваша, у земљу обилну маслином, уљем и медом, па ћете остати живи и нећете изгинути.
32 Немојте да слушате Језекију који вас обмањује кад вам говори да ће вас Господ избавити.
33 Да ли су богови других народа избавили своју земљу из руку цара асирског?
34 Где су богови ематски и арфадски? Где су богови сефарвимски, енски и авски? Јесу ли избавили Самарију из руку мојих?
35 Који су од свих богова тих земаља избавили своју земљу из руку мојих? А Господ ће избавити Јерусалим из руку мојих!’”
36 Народ је ћутао и не одговараше му ни реч јер је цар био заповедио: „Немојте му одговарати.”
37 Тада Хелкијин син Елијаским, управник двора, писар Сомна и Асафов син Јоах, саветник, дођоше Језекији, раздераше одећу и саопштише му војводине речи.