2 Kings 10
1 Ахав је имао седамдесет синова у Самарији. Јуј написа поруку и посла је у Самарију управницима језраелским, старешинама, чуварима Ахавовим говорећи:
2 „Сада, кад стигне ова порука, ви, код којих су синови господара вашег, кола, коњи, утврђења и оружје,
3 погледајте који је најбољи и најспособнији између синова господара вашег, па га посадите на престо оца његовог и борите се за дом господара свога.”
4 Они се веома, веома уплашише и рекоше: „Ето, два цара му нису одолела, а како ћемо ми да му одолимо?”
5 Они послаше Јују управника двора, заповедника града, старешине и чуваре говорећи: „Ми смо слуге твоје, чинићемо све што нам кажеш. Нећемо никог проглашавати царем, чини шта мислиш да је добро.”
6 Јуј им написа другу поруку, у којој је стајало: „Ако сте уз мене и хоћете да ме слушате, онда узмите главе синова господара свога и дођите к мени сутра у ово време у Језраел.” Синови цареви, њих седамдесет, били су код најугледнијих људи у граду, који су их одгајали.
7 Чим им је стигла порука, узеше синове цареве и поклаше седамдесет људи. Затим ставише главе њихове у котарице и послаше му их у Језраел.
8 Гласник дође и извести га говорећи: „Донели су главе синова царевих.” Он одговори: „Поређајте их у две гомиле код врата до сутра.”
9 Ујутру изађе, стаде пред сав народ и рече: „Ви сте невини. Ето, ја сам се побунио против господара свога и ја сам га убио. Међутим, ко је убио све ове?
10 Знајте да није изостала ниједна реч Господња коју је рекао Господ за дом Ахавов, него је Господ учинио оно што је рекао преко слуге свога Илије.”
11 Потом Јуј поби све који су били остали у Језраелу од дома Ахавовог и све великаше његове, пријатеље његове и свештенике његове. Ниједан није остао.
12 Потом се Јуј подиже и пође у Самарију. Кад је био код Вет-Екева на пастирском путу,
13 Јуј наиђе на браћу Охозије, цара Јудиног, и упита: „Ко сте ви?” Они одговорише: „Ми смо браћа Охозијина и силазимо да поздравимо синове цареве и синове царичине.”
14 Тада он рече: „Похватајте их живе!” Они их похваташе и поклаше их на студенцу код Вет-Екева, њих четрдесет двојицу. Није оставио ниједног од њих.
15 Онда отиде одатле, срете Јонадава, сина Рихавовог, који му је долазио у сусрет. Он га поздрави и рече му: „Да ли је срце твоје искрено према мом, као што је срце моје према твом?” Јонадав одговори: „Јесте.” Тада рече: „Ако јесте, дај ми руку.” Он му даде руку, а овај га посади у кола.
16 Потом му рече: „Хајде са мном и видећеш моју оданост Господу.” Затим га одвезе својим колима.
17 Кад је ушао у Самарију, он поби све преостале из дома Ахавовог у Самарији. Све их је истребио према речи коју је Господ казао Илији.
18 Потом Јуј сабра сав народ и рече му: „Ахав је мало служио Валу, Јуј ће му служити више.
19 Сад ми дозовите све пророке Валове, све слуге његове и све свештенике његове. Нека не изостане ниједан јер хоћу да принесем велику жртву Валу. Ко не дође погинуће.” Јуј је то урадио да би преварио и побио слуге Валове.
20 Потом Јуј рече: „Прославите празник Валу!” Они прославише.
21 Затим Јуј разгласи по целом Израиљу и дођоше све слуге Валове, није изаостао ниједан. Они уђоше у Валов храм, који се напуни од зида до зида.
22 Тада он рече чувару ризнице: „Изнеси одећу свим слугама Валовим.” Он им изнесе одећу.
23 Затим уђе Јуј с Рихавовим сином Јонадавом у храм Валов и рече слугама Валовим: „Проверите и видите да није ту с вама неки слуга Господњи, него само слуге Валове.”
24 Они уђоше да принесу жртве и жртве паљенице. Јуј распореди осамдесет људи напољу и рече: „Онај који пусти да побегне неко од ових људи које вам предајем у руке главом ће ми одговарати.”
25 Кад су завршили приношење жртава, Јуј рече војницима и старешинама: „Уђите и побијте их! Ниједан нека не умакне!” Војници и стражари уђоше, побише све оштрим мачем и продреше у дубину храма Валовог.
26 Потом изнесоше кипове из храма Валовог и спалише их.
27 Кип Валов разбише и порушише храм Валов и од њега направише заходе, који постоје и данас.
28 Тако је Јуј истребио Вала из Израиља.
29 Међутим, Јуј се није одвојио од греха Наватовог сина Јеровоама, који је навео на грех Израиљ златним теоцима у Ветиљу и Дану.
30 Тада Господ рече Јују: „Пошто си добро урадио оно што ми је по вољи и што си учинио дому Ахавовом оно што ми је у срцу, зато ће синови твоји седети на престолу Израиљевом до четвртог колена.”
31 Ипак, Јуј није ишао свим срцем по закону Господа, Бога Израиљевог, јер се није одвојио од грехова Јеровоамових, којима је он заводио Израиљ.
32 У то време поче Господ крњити области Израиљеве. Азаило је наваљивао на све границе Израиљеве:
33 од Јордана према истоку сву земљу галадску, Гадову, Рувимову и Манасијину, од Ароира на потоку Арнону до Галада и Васана.
34 Остала дела Јујева, све шта је чинио, сви његови успеси, зар нису записана у Дневнику царева Израиљевих?
35 Јуј почину код отаца својих и погребоше га у Самарији. На његово место зацари се његов син Јоахаз.
36 Јуј је владао у Самарији над Израиљем двадесет осам година.