2 Corinthians 3
1 Почињемо ли опет да препоручујемо сами себе? Или су нам потребне – као некима – писмене препоруке за вас или од вас?
2 Ви сте наше писмо, написано у нашим срцима, које познају и читају сви људи,
3 јер се на вама очитује да сте ви Христово писмо састављено нашом службом, које није написано мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људских срца.
4 А такво поуздање у Бога имамо кроз Исуса Христа.
5 Не као да смо сами од себе кадри да о нечему расуђујемо – као сами од себе, него је наша способност од Бога,
6 који нас је оспособио за служење Новога савеза, не за служитеље слова, него Духа; јер слово убија, а Дух оживљава.
7 Ако је пак служба смрти, словима урезана у камење, била тако славна да синови Израиљеви нису могли да погледају у Мојсијево лице због пролазног сјаја његовога лица,
8 како да не буде још славнија служба Духа?
9 Јер ако је славна била служба која доноси осуду, много је обилнија у слави служба која доноси праведност.
10 У том погледу није стварно прослављено оно што је било прослављено – због превелике славе Новога савеза.
11 Јер ако је било славно оно што престаје, онда је још више у слави оно што остаје.
12 Имајући, дакле, овакву наду говоримо сасвим слободно
13 и не поступамо као што је Мојсије стављао покривало на своје лице – да синови Израиљеви не би видели свршетак онога што престаје.
14 Али њихове мисли посташе окореле. Јер до данашњег дана остаје исто покривало при читању Старога савеза и не подиже се, јер га само Христос уклања.
15 И тако до данас, кад год се Мојсије чита, лежи покривало на њиховом срцу;
16 али ако се обрати Господу, покривало се уклања.
17 Јер Господ је Дух; а где је Дух Господњи, онде је слобода.
18 А ми сви откривена лица одржавамо славу Господњу и преображавамо се у исту слику из славе у славу – како то чини Дух Господњи.