2 Corinthians 2
1 А ово одлучих у себи – да вам не дођем опет у жалости.
2 Јер ако ја вас жалостим, ко ће мене да весели – можда онај кога ја жалостим?
3 И баш то сам вам писао да ми приликом мога доласка не причине жалост они који би требало да ме радују, уздајући се у све вас, да је моја радост радост свих нас.
4 Писао сам вам, наиме, од многе невоље и стрепње у срцу, с многим сузама, али не да вас ожалостим, него да упознате љубав коју изобилно имам према вама.
5 Ако је пак неко изазвао жалост, није мене ожалостио, него донекле, да не претерам, све вас.
6 Томе је доста овај укор од већине,
7 тако да, напротив, треба радије да му опростите и да га утешите, да превелика жалост дотичног не сатре.
8 Зато вас молим да покажете љубав према њему.
9 Ради тога сам вам баш и писао да познам вашу врсноћу, да ли сте у свему послушни.
10 А коме ви нешто опраштате, томе опраштам и ја. Јер и ја што сам опростио, ако сам што опростио, опростио сам пред Христом вас ради,
11 да нас сатана не превари; јер знамо шта он мисли.
12 А кад сам дошао у Троаду да проповедам јеванђеље о Христу, па ми се отворише врата у Господу,
13 нисам имао покоја у свом духу пошто нисам нашао свога брата Тита, него се опростих од њих и одох у Македонију.
14 Али хвала Богу, који нам свагда даје победу у Христу и на сваком месту преко нас шири мирис свога познања.
15 Ми смо Христов угодни мирис Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају,
16 једнима мирис од смрти за смрт, а другима мирис од живота за живот. И ко је за све ово подобан?
17 Јер ми не тргујемо речју Божјом, као што то чине многи, него из чиста срца говоримо – као од Бога, пред Богом, у Христу.