Bible

1 Павле, апостол Христа Исуса по Божјој вољи, и брат Тимотеј Цркви Божјој у Коринту са свима светима који су у свој Ахаји 2 благодат вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа. 3 Слава Богу и Оцу Господа нашега Исуса Христа, Оцу милосрђа и Богу сваке утехе, 4 који нас теши у свакој нашој невољи да бисмо ми могли да тешимо оне који су у свакој невољи – утехом којом нас саме Бог теши. 5 Јер, као што нас Христова страдања обилно сналазе, тако је – захваљујући Христу – обилна и наша утеха. 6 Ако смо у невољи – за вашу утеху и спасење, ако се тешимо – то је за вашу утеху, која се показује у стрпљивом подношењу истих страдања која и ми подносимо. 7 И ми се чврсто надамо за вас знајући да ви учествујете како у страдањима, тако и у утехи. 8 Хоћемо, наиме, да знате, браћо, каква нас је невоља снашла у Азији, да смо били преко сваке мере и преко наше снаге оптерећени, тако да нисмо више били сигурни ни за свој живот. 9 Чак смо и сами у себи дошли до закључка да морамо умрети да се не бисмо уздали у саме себе, него у Бога који васкрсава мртве; 10 он нас је избавио од толике смрти – и избављаће нас, у њега смо се уздали да ће нас и даље избављати 11 помоћу ваше молитве за нас, да би многи људи за благодатни дар, који смо добили, захвалили Богу за нас. 12 Јер ово је наша слава: сведочанство наше савести да смо у Божјој светости и искрености, не по људској мудрости, него по Божјој благодати живели у свету, а нарочито међу вама. 13 Јер вам не пишемо ништа друго него што читате и разумете, а надам се да ћете и до краја разумети, 14 као што сте нас донекле и разумели, да смо ми ваша слава као што сте и ви наша на дан Господа нашега Исуса. 15 И у овом поуздању хтео сам да вам најпре дођем, да вам се укаже друга благодат, 16 па да преко вас одем у Македонију, и опет из Македоније да вам дођем и ви ме отпратите у Јудеју. 17 Да нисам можда лакомислено поступао кад сам то желео? Или чисто људски намеравам што намеравам, тако да је код мене истовремено да – да и не – не? 18 Али Бог је веран сведок да наша реч упућена вама није истовремено и да и не. 19 Јер Син Божји Исус Христос, кога смо вам ми објавили, ја и Силван и Тимотеј, није био да и не, него је у њему било – да. 20 Јер колико год има Божјих обећања, у њему су – да. Зато и говоримо амин преко њега, Богу на славу – преко нас. 21 А Бог нас с вама учвршћује у Христу, он нас је помазао 22 и запечатио нас, и дао Духа у наша срца – као капару. 23 А ја позивам Бога за сведока – на своју душу, да штедећи вас нисам више дошао у Коринт. 24 Не као да ми господаримо вашом вером, него сарађујемо у вашој радости; а ви у вери чврсто стојите.