2 Chronicles 6
1 Тада Соломон изговори: „Господ је рекао да ће боравити у тами,
2 а ја саградих храм теби за стан и место да у њему боравиш заувек.”
3 Потом се окрену цар и благослови сав збор Израиљев, а сав збор Израиљев је стајао.
4 Он изговори: „Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који својом руком испуни оно што је устима својим говорио оцу моме Давиду кад је рекао:
5 ‘Од дана кад сам извео народ свој из земље египатске, нисам изабрао град међу свим племенима Израиљевим да се сагради храм у коме би пребивало име моје, нити сам изабрао човека који би био вођа народу моме Израиљу,
6 него изабрах Јерусалим да у њему пребива име моје и изабрах Давида да управља народом мојим Израиљем.’
7 Отац мој Давид науми да сагради храм имену Господа, Бога Израиљевог.
8 Међутим, Господ рече оцу моме Давиду: ‘Добро си учинио што си помислио да саградиш храм имену моме.
9 Међутим, нећеш ти сазидати тај храм, него син твој, који ће изаћи из тела твог. Он ће саградити храм имену моме.’
10 Тако Господ одржа реч своју коју је дао јер сам ја наследио оца свога Давида и седох на престо Израиљев, као што је рекао Господ, и саградих храм овај имену Господа, Бога Израиљевог.
11 Поставио сам овде ковчег у коме је савез Господњи, који је склопио са синовима Израиљевим.”
12 Потом стаде Соломон пред жртвеник Господњи и пред збор Израиљев подиже руке своје.
13 Соломон је, наиме, начинио подножје од бронзе и ставио га насред трема. Било је пет лаката дуго, пет лаката широко, а три лакта високо. Он ступи на њега, клече на колена пред целим збором Израиљевим и подиже руке своје к небу.
14 Потом рече: „Господе, Боже Израиљев! Нема Бога као што си ти ни на небу, ни на земљи. Чуваш савез и милост слугама својим, који ходе пред тобом свим срцем својим.
15 Ти си слуги свом, а оцу мом Давиду, испунио оно што си обећао. Оно што си устима својим рекао, то си руком својом данас испунио.
16 Сад, Господе, Боже Израиљев, одржи што си рекао оцу моме Давиду кад си казао: ‘Неће ти преда мном нестати човек који би седео на престолу Израиљевом само ако синови твоји буду чували пут да иду по закону моме, као што си ти ходио преда мном.’
17 Сада, Господе, Боже Израиљев, нека се испуни реч твоја коју си дао слуги своме Давиду.
18 Међутим, да ли ће Бог заиста боравити с човеком на земљи? Ето, небо и највиша небеса не могу да те обухвате, а камоли овај храм који сам саградио.
19 Али погледај на молитву слуге твога и на молбу његову, Господе, Боже мој! Чуј вапај и молитву којом ти се данас моли слуга твој!
20 Нека буду очи твоје отворене над храмом овим дању и ноћу, над овим местом на коме си рекао да ћеш поставити име своје, да чујеш молитву којом ће се молити слуга твој на овом месту.
21 Почуј молбе слуге свога и народа свога Израиља којима ће се молити на овом месту. Почуј с места на коме станујеш, с неба, почуј и смилуј се!
22 Кад неко згреши ближњем свом и треба да се закуне, нека заклетва дође пред жртвеник твој у овом храму.
23 Ти почуј с неба и пресуди слугама својим. Осуди кривца окрећући дела његова на главу његову, а недужног оправдај поступајући по исправности његовој.
24 Кад се распрши пред непријатељем народ твој зато што ти је сагрешио, па се обрати, прослави име твоје, помоли ти се и замоли те у храму овом,
25 ти почуј с неба, опрости грех народу свом Израиљу и доведи их опет у земљу коју си дао њима и очевима њиховим.
26 Кад се затвори небо и не буде кише зато што су теби сагрешили, па ти се помоле на месту овом, прославе име твоје и одврате се од греха свог, кад их ти казниш,
27 почуј с неба и опрости грех слугама својим и народу свом Израиљу. Покажи им прави пут којим ће ићи и пусти кишу на земљу своју коју си дао народу свом у наследство.
28 Кад завладају глад у земљи, помор, суша, болест жита, скакавци или гусенице, или га притисне непријатељ његов у његовој властитој земљи, или било какво зло или болест,
29 сваку молбу и сваку молитву од било ког човека или од целог народа твог Израиља, ко осети бол у срцу свом и подигне руке своје у храму овом,
30 ти почуј с неба, из стана свог, опрости, подај сваком по делима његовим јер ти знаш срце његово, ти једини продиреш у срце синова људских.
31 Нека те се боје да би ишли путевима твојим докле год живе у земљи коју си дао оцима нашим.
32 И дошљак који није из народа твог Израиља, него је дошао из далеке земље због имена твог великог, руке твоје крепке и мишице твоје подигнуте, кад дође и помоли се у храму овом,
33 ти почуј с неба, из стана свога, услиши све вапаје његове да би познали име твоје сви народи на земљи и бојали се тебе као и народ твој Израиљ и да би схватили да је име твоје призвано на храм овај који саградих.
34 Кад народ твој пође у рат против непријатеља својих путем којим га пошаљеш и помоли ти се окренут граду овом који си изабрао и к овом храму који сам саградио имену твом,
35 почуј с неба молбу његову и молитву његову и подај му правду.
36 Кад ти сагреше, јер нема човека који не греши, па се разгневиш на њих и предаш их непријатељима да их заробе и одведу у далеку земљу или ближу,
37 па се покају у срцима својим у земљи у којој су одведени у ропство, покају се и почну молити у земљи у којој су у ропству па кажу: ‘Сагрешисмо, зло учинисмо и скривисмо’,
38 па се покају свим срцем својим и свом душом својом у земљи у којој су доведени у ропство, па ти се помоле окренувши се према земљи својој коју си дао очевима њиховим, према граду који си изабрао и према храму који сам саградио имену твом,
39 почуј с неба, из стана свог, молбу њихову и молитву њихову, подај им правду и опрости народу свом што ти је сагрешио.
40 Тако, Боже мој, нека буду очи твоје отворене и уши твоје пригнуте на молбу у месту овом.
41 Сад устани, Господе, Боже, у боравишту свом, ти и ковчег силе твоје! Господе, Боже! Нека се обуку у спасење свештеници твоји и верници твоји нека се радују у срећи!
42 Господе, Боже! Немој да одвратиш лице своје од помазаника свог. Опомени се милости коју си обећао слуги свом Давиду.”