2 Chronicles 36
1 Потом народ из целе земље узе сина Јосијиног Јоахаза и зацарише га у Јерусалиму на место оца његовог.
2 Јоахаз је имао двадесет три године кад је почео да влада и владао је три месеца у Јерусалиму.
3 Њега је збацио цар египатски у Јерусалиму и оглобио земљу са сто таланата сребра и таланат злата.
4 Цар египатски постави брата његовог Елијакима за цара Јудеје и Јерусалима и промени му име у Јоаким. Његовог брата Јоахаза узе Нехаон и одведе га у Египат.
5 Јоаким је имао двадесет пет година кад се зацарио и владао је једанаест година у Јерусалиму. Он је чинио оно што је зло у очима Господа, Бога његовог.
6 Цар вавилонски Навуходоносор нападе га, свеза га с два ланца и одведе у Вавилон.
7 Посуде храма Господњег Навуходоносор однесе у Вавилон и стави их у свој двор у Вавилону.
8 Остала дела Јоакимова, гадости које је чинио и све о њему, записано је у Књизи о царевима Израиљевим и Јудиним. На његово место зацари се његов син Јоахин.
9 Јоахин је имао осам година кад се зацарио и владао је три месеца и десет дана у Јерусалиму. Он је чинио оно што је зло у очима Господњим.
10 Следеће године наложио је цар Навуходоносор да га одведу у Вавилон заједно с посудама храма Господњег. Брата његовог Седекију постави за цара Јудеје и Јерусалима.
11 Седекија је имао двадесет једну годину кад се зацарио и владао је једанаест година у Јерусалиму.
12 Он је чинио оно што је зло у очима Господа, Бога свога. Није се покајао пред пророком Јеремијом, који му је преносио вољу Господњу.
13 Чак се побунио против цара Навуходоносора, којем се Богом заклео на верност. Остао је тврдоглав и упоран и није се обратио Господу, Богу Израиљевом.
14 И сви поглавари свештенички и народ додавали су неверство на неверство свим гадостима варвара и оскрнавише храм Господњи, који је био освећен у Јерусалиму.
15 Господ, Бог отаца њихових, слао је од почетка њима стално гласнике своје јер му је било жао народа и обитавалишта свог.
16 Међутим, они су се ругали гласницима Божјим и презирали њихове опомене. Смејали су се пророцима његовим док се није распалио гнев Господњи на народ његов без повратка.
17 Довео је против њих цара халдејског, који поби мачем младиће њихове у светом храму. Није се сажалио ни на младиће ни на девојке, ни на старе и немоћне, све му предаде у руке.
18 Све посуде храма Божјег, велике и мале, благо храма Господњег, благо царево и великаша његових, све он однесе у Вавилон.
19 Спалили су храм Божји, развалили зид јерусалимски и све палате запалили огњем, тако да су уништили све драгоцености.
20 Оне који су избегли мач одвео је у Вавилон у ропство. Робовали су њему и синовима његовим све док није настало Персијско царство.
21 Тако се испунила реч Господња саопштена преко пророка Јеремије: „Док се земља не одужи суботама својим, биће све време пустошена док се не наврши седамдесет година.”
22 Прве године владавине персијског цара Кира, да би се испунило обећање Господње дато преко Јеремије, подиже Господ дух персијског цара Кира, који објави у целом свом царству и написа говорећи:
23 „Овако говори персијски цар Кир: ‘Сва царства земаљска дао ми је Господ, Бог небески. Он ми је наложио да му саградим храм у Јерусалиму, у Јудеји. Ко год је међу вама из његовог народа нека је Господ, Бог његов, с њим, па нека иде.’”