2 Chronicles 35
1 Потом је Јосија у Јерусалиму празновао Пасху Господњу. Четрнаестог дана првог месеца клало се пасхално јагње.
2 Он је одредио свештеницима дужности њихове и подстакао их да служе у храму Господњем.
3 Затим рече левитима, који су поучавали цео Израиљ и били посвећени Господу: „Поставите свети ковчег у храм који је сазидао Давидов син Соломон, цар Израиљев. Не треба више да га носите на раменима. Сада служите Господу, Богу своме, и народу његовом Израиљу.
4 Припремите се по домовима отачким и по редовима својим, како је написао цар Израиљев Давид и како је написао његов син Соломон.
5 Стојте у светињи по групама домова отачких, браће своје и људи из народа и по групама домова отачких међу левитима.
6 Потом закољите пасхално јагње, освештајте се и припремите браћу своју да чине оно што је рекао Господ преко Мојсија.”
7 Тада је Јосија даровао народу ситну стоку, јагањце и јариће, све за пасхалну жртву, свим присутнима, којих је било тридесет хиљада, као и три хиљаде говеда, све то с царевог поседа.
8 И старешине његове драговољно дадоше народу, свештеницима и левитима. Старешине у храму Божјем Хелкија, Захарија и Јехило дадоше свештеницима за Пасху две хиљаде шест стотина јагањаца и јарића и три стотине говеда.
9 Хонанија и браћа његова Семаја и Натанаило, Асавија, Јеило и Јозавад, поглавари левитски, дадоше левитима за Пасху пет хиљада јагањаца и јарића и пет стотина говеда.
10 Кад се припремила служба, стадоше свештеници на своја места и левити по групама својим по заповести царевој.
11 Клали су пасхалну јагњад, свештеници су кропили крвљу коју су им додавали левити, а левити су дерали коже.
12 Потом су одвојили жртве паљенице да их дају народу по родовима домова отачких, да се принесу Господу као што је написано у Мојсијевој књизи. Тако учинише и с говедима.
13 Пасхалну јагњад су пекли на огњу, по пропису. Свете приносе су кували у лонцима, котловима и посудама и брзо их давали народу.
14 Затим су припремили себи и свештеницима. Наиме, свештеници, потомци Аронови, имали су посао око жртава паљеница и лоја све до ноћи. Зато су левити припремали себи и свештеницима, потомцима Ароновим.
15 Певачи, Асафови потомци, стајали су на свом месту, као што су одредили Давид, Асаф, Еман и Једутун, царев виделац. Вратари су стајали на својим вратима. Нису напуштали своју дужност, него су им браћа њихова, левити, доносили.
16 Тако је тог дана била уређена цела служба Господу да се празнује Пасха и принесу жртве паљенице на жртвенику Господњем, по заповести цара Јосије.
17 Синови Израиљеви који су били тамо празновали су тада Пасху и Празник бесквасних хлебова седам дана.
18 Такве Пасхе, као што је била ова, није било у Израиљу од времена пророка Самуила. Ниједан од царева Израиљевих није празновао Пасху као што је празновао Јосија са свештеницима, левитима, Јудејцима, Израиљцима и Јерусалимљанима који су се тада затекли.
19 Осамнаесте године Јосијине владавине била је празнована та Пасха.
20 После свега тога, кад је Јосија поправио храм, пође цар египатски Нехаон да нападне Харкемис на Еуфрату. Јосија изађе пред њега.
21 Овај посла гласнике њему и поручи: „Шта ја имам с тобом, царе Јудин? Не идем ја данас против тебе, него на град с којим ратујем. Бог ми је заповедио да пожурим. Окани се Бога, који је са мном, да те не уништи.”
22 Међутим, Јосија не одустаде од тога, пође да ратује против њега и не послуша речи Нехаонове, које су долазиле из Божјих уста, него дође да се побије у пољу мегидонском.
23 Тада стреличари погодише цара Јосију. Цар рече слугама својим: „Одвезите ме јер сам тешко рањен.”
24 Слуге га скинуше с бојних кола и ставише у друга кола која је имао и довезоше га у Јерусалим. Он издахну и сахранише га у гробу предака његових. Сва Јудеја и Јерусалим оплакивали су Јосију.
25 И Јеремија је туговао за Јосијом. Сви певачи и певачице спомињали су Јосију у тужбалицама својим до данашњег дана. Оне су прихваћене у Израиљу и записане су у Тужбалицама.
26 Остала Јосијина дела и његова побожност записани су у Закону Господњем.
27 Сва његова дела: ранија и каснија, ено, записана су у Књизи о царевима Израиљевим и Јудиним.