2 Chronicles 32
1 После тих доказа верности дође цар асирски Сенахирим, уђе у Јудеју и опколи утврђене градове, мислећи да их освоји.
2 Језекија виде да је дошао Сенахирим у намери да нападне Јерусалим.
3 Он се посаветова са заповедницима својим и с јунацима својим да затрпају изворе воде који су били изван града. Они се сложише.
4 Потом се сабра много људи и затрпаше све изворе и поток који је текао посред земље говорећи: „Кад дођу цареви асирски, зашто да нађу толико воде?”
5 Језекија се охрабри. Он поправи зид који је био срушен, подиже куле, споља сазида други зид, утврди Милон у Давидовом граду и начини много оружја и штитова.
6 Постави заповеднике над војском и позва их к себи на трг код врата градских. Он им се из срца обрати говорећи:
7 „Будите храбри и јаки! Не бојте се и не плашите се цара асирског ни свег мноштва које је с њим, јер је с нама већи него с њим.
8 С њим је само мишица од меса, а с нама је Господ, Бог наш, да нам помогне и да бије наше ратове!” Народ се ослони на речи цара Јудиног Језекије.
9 После тога цар асирски Сенахирим, док је још био у Лахису са свом силом својом, посла слуге своје у Јерусалим цару Јудином Језекији и целом народу Јудином који је био у Јерусалиму, који рекоше:
10 „Овако говори цар асирски Сенахирим: ‘У шта се уздате док стојите затворени у Јерусалиму?
11 Зар вас Језекија неће поморити глађу и жеђу кад вас заварава да ће вас Господ, Бог ваш, избавити из шаке цара асирског?
12 Зар није тај Језекија уништио своје узвишице и жртвенике и заповедио Јуди и становницима Јерусалима да се клањају само пред једним жртвеником и да на њему кадите?
13 Зар не знате шта смо учинили ја и моји преци од свих народа на земљи? Јесу ли богови тих народа на земљи могли да избаве своју земљу из моје руке?
14 Који је између свих богова тих народа које су уништили моји преци могао да избави свој народ из мојих руку? Зар ваш Бог да вас избави из моје руке?
15 Немојте да вас заварава Језекија и нека вас не заварава. Немојте да му верујете! Ниједан бог неког народа ни царства није могао да избави свој народ из моје руке, ни из руку мојих предака. Неће ни вас избавити ваши богови из моје руке.’”
16 Још више су говориле слуге његове против Господа Бога и против слуге његовог Језекије.
17 Он написа и писмо у коме је ружио Господа, Бога Израиљевог, рекавши: „Као што богови народа на земљи нису избавили свој народ из моје руке, тако неће ни Језекијин Бог избавити народ свој из руке моје.”
18 Они су гласно викали на јудејском језику народу у Јерусалиму, који је стајао на зиду, да би их уплашили, збунили и заузели град.
19 Говорили су о Богу јерусалимском као о боговима народа на земљи који су направљени рукама људским.
20 Због тога се цар Језекија и син Амосов, пророк Исаија, помолише и завапише к небу.
21 Тада Господ посла анђела, који поби све јунаке и заповеднике у војсци цара асирског, тако да се он врати осрамоћен у своју земљу. Чим је ушао у храм свог бога, убише га онде мачем они који су изашли из његовог тела.
22 Тако је Господ спасао Језекију и становнике Јерусалима од руке цара асирског Сенахирима и од руке свих других и даде им мир унаоколо.
23 Многи су доносили у Јерусалим дарове Господу и драгоцености јудејском цару Језекији. Отад му је порастао углед у очима свих варвара.
24 У оно време разболе се смртно Језекија. Он се помоли Господу, који му приговори и учини чудо.
25 Међутим, Језекија не узврати доброчинству које му је учињено, већ му срце постаде охоло. Зато дође гнев на њега, на Јуду и на Јерусалим.
26 Тад се Језекија покаја зато што је био охол, и он и становници Јерусалима, тако да не дође гнев Господњи за време Језекијиног живота.
27 Језекија је стекао веома велико благо и славу. Начинио је ризнице за сребро, злато, драго камење, мирисе, штитове и за драгоцености.
28 Такође, и просторије за складиштење жита, вина, уља, стаје за разноврсну стоку и торове за овце.
29 Сазидао је себи и градове. Имао је много стада оваца и говеда, јер му је Бог дао велико имање.
30 Језекија је био тај који је заградио горњи извор воде Гион и усмерио је надоле, на западну страну Давидовог града. У сваком подухвату свом Језекија је успевао.
31 Једино кад су дошли посланици владара вавилонских, које су послали к њему да се распитају за чудо које се догодило у земљи, Бог га напусти да би га испитао и видео шта му је у срцу.
32 Остала Језекијина дела и његова побожност записани су у виђењу Амосовог сина, пророка Исаије, и у Књизи о царевима Јудиним и Израиљевим.
33 Језекија почину код отаца својих. Сахранише га изнад гробова потомака Давидових. Приликом његове смрти сви Јудејци и становници Јерусалима указали су му почаст. На његово место зацари се његов син Манасија.