2 Chronicles 20
1 После тога синови Моавови, синови Амонови и неки Едомци пођоше у рат против Јосафата.
2 Јосафату јавише говорећи: „Полази на тебе велико мноштво с оне стране мора из Арама. Тамо су у Асасон-Тамару”, а то је Ен-Гад.
3 Он се уплаши. Тада Јосафат управи лице своје да тражи Господа и огласи пост по целој земљи Јудиној.
4 Јудејци се окупише да траже Господа. Из свих градова Јудиних дођоше да траже Господа.
5 Тада стаде Јосафат пред скуп Јудејаца и Јерусалимљана у храму Господњем пред новим тремом.
6 Он рече: „Господе, Боже отаца наших! Зар ниси ти Бог на небу и владар свих народа земаљских? Зар нису у руци твојој моћ и сила да нико не може да ти се супротстави?
7 Зар ниси ти, Боже наш, отерао становнике ове земље испред народа свога Израиља и дао је заувек потомству пријатеља свога Авраама?
8 Они су се населили на њој, саградили светињу имену твоме и казали:
9 ‘Ако нас снађе некакво зло, мач освете, помор или глад, стаћемо пред овим храмом и пред тобом, јер је име твоје у храму овом, и завапићемо теби у невољи својој да нас услишиш и спасеш.’
10 Сад, ево, синови Амонови и Моавови и они из планине Сир, преко којих ниси дао Израиљу да пређе кад је ишао из земље египатске, него су их обишли и нису их истребили,
11 ево, узвраћају нам тако што долазе да нас отерају с наследства твога које си нам предао.
12 Боже наш, зар нећеш да им судиш? Ми немамо снаге да се одупремо тако великом мноштву које иде на нас. Не знамо шта бисмо чинили, него су нам очи у тебе упрте.”
13 Сви Јудејци су стајали пред Господом, деца њихова, жене њихове и синови њихови.
14 Тада сиђе дух Господњи усред збора на Јазила, сина Захарије, сина Венаје, сина Јекла, сина Матаније, левита од синова Асафових.
15 Он рече: „Послушајте сви Јудејци, становници Јерусалима и царе Јосафате! Овако вам говори Господ: ‘Не бојте се и не плашите се тог великог мноштва, јер ово није ваш рат, него Божји.
16 Изађите сутра пред њих! Они ће поћи уз брдо Зис и наћи ћете их на крају долине наспрам пустиње Јеруил.
17 Не треба ви да се ту борите. Само се распоредите и стојте, па гледајте како ће вас избавити Господ. Јудо и Јерусалиме! Не бојте се и не плашите се! Изађите сутра пред њих и Господ ће бити с вама!’”
18 Тада Јосафат сави лице к земљи, а сви Јудејци и становници Јерусалима падоше пред Господом и поклонише се Господу.
19 Левити од синова Катових и синова Корејевих устадоше да хвале Господа, Бога Израиљевог, снажним гласом и клицањем.
20 Изјутра поранише и пођоше у Текујску пустињу. Кад су полазили, стаде Јосафат и рече: „Чујте ме, Јудејци и становници Јерусалима! Поуздајте се у Господа, Бога свога, и бићете јаки! Верујте пророцима његовим и бићете срећни!”
21 Затим се договори с народом и постави певаче Господње у свештеној одећи да иду пред војском и да певају: „Хвалите Господа јер је довека милост његова.”
22 Чим су почели да певају и да хвале, Господ пусти заседу на синове Амонове, Моавце и на оне из планине Сир који су пошли на Јуду, те се разбише.
23 Синови Амонови и Моавци устадоше на оне из планине Сир да их побију и униште. Кад су завршили са онима из планине Сир, ударише један на другог, па се сатреше.
24 Кад Јудејци дођоше на узвишицу према пустињи и погледаше на мноштво, кад оно, мртва тела леже по земљи, ниједан није утекао.
25 Јосафат дође с народом да покупе плен. Нађоше много стоке, блага, пехара и накита. Опленише их толико да нису могли носити. Три дана су купили плен јер га је било много.
26 Четвртог дана се окупише у Долини благослова. Онде су благосиљали Господа, па се зато то место зове Долина благослова до дана данашњег.
27 Потом се вратише сви Јудејци, становници Јерусалима, с Јосафатом на челу у Јерусалим радосни јер их је Господ развеселио над непријатељима њиховим.
28 Дођоше у Јерусалим у храм Господњи с харфицама, цитрама и трубама.
29 Страх Господњи дође у сва царства земаљска кад чуше да је Господ ратовао против непријатеља Израиљевих.
30 Тако завлада мир у царству Јосафатовом јер му Господ даде мир унаоколо.
31 Тако је владао цар Јосафат над Јудом. Имао је тридесет пет година кад је почео да влада и владао је у Јерусалиму двадесет пет година. Мајка му се звала Азува, а била је ћерка Силејева.
32 Он је ишао путем оца свога Асе, не скрећући с њега, и чинио је оно што је право пред Господом.
33 Једино узвишења нису била оборена јер народ још није био управио срце своје Господу, Богу отаца његових.
34 Остала Јосафатова дела, ранија и каснија, ено, записана су у Књизи Јуја, сина Ананијевог, која је припојена Књизи о царевима израиљским.
35 Касније се цар Јудин Јосафат удружио с царем израиљским Охозијом, који је радио безбожно.
36 Удружио се с њим да би начинили бродове, па да иду у Тарсис. Они саградише бродове у Есион-Гаверу.
37 Тад пророкова син Додавин, Елијезер из Марисе, против Јосафата говорећи: „Зато што си се удружио са Охозијом, Господ ће разорити дела твоја.” Бродови су се разбили тако да нису могли да иду у Тарсис.