1Потом Јонатан устаде, отиде и уђе у град.
2Потом Давид дође у Нов код свештеника Ахимелеха. Ахимелех приђе уплашен Давиду и упита га: „Зашто си сам? Зашто нико није са тобом?”
3Давид одговори свештенику Ахимелеху: „Цар ми је поверио и рекао: ‘Нека нико не дозна зашто те шаљем и шта сам ти заповедио.’ Слуге сам послао на одређено место.
4Него, шта имаш при руци? Дај ми пет хлебова или шта друго.”
5Свештеник одговори Давиду и рече: „Немам при руци обичног хлеба. Имам само посвећени хлеб. Јесу ли се момци уздржали од жена?”
6Давид рече свештенику говорећи: „Жене нису биле са нама три дана пошто смо у походу. Тела момака су чиста. Иако је ово обичан пут, тело им је чисто.”
7Тада му свештеник даде освештане хлебове, јер није било другог хлеба сем постављеног хлеба, оног који се мењао пред Господом свежим хлебом одређеног дана.
8Тог дана је ту био један од Саулових слугу који се задржао пред Господом. Он се звао Доик Идумејац и био је старешина Сауловим пастирима.
9Давид упита Ахимелеха: „Немаш ли какво копље или мач? Нисам понео са собом ни свој мач ни своје оружје јер је налог царев био хитан.”
10Свештеник одговори: „Овде је мач Голијата Филистејца, којег си убио у долини Или. Увијен је у платно, ено, лежи иза оплећка. Ако хоћеш да га узмеш, узми га, јер другог осим њега нема.” Давид рече: „Нема му равног! Дај ми га!”
11Потом устаде Давид и склони се тог дана од Саула. Он дође Ахису, цару гатском.
12Дворани Ахисови му рекоше: „Није ли ово Давид, цар земље? Зар нису њему певали и играли: ‘Саул поби хиљаду, Давид поби десет хиљада’?”
13Давид запамти ове речи и уплаши се веома гатског цара Ахиса.
14Тада он поче да се претвара пред њима да је луд, јер је био у њиховим рукама. Шарао је по вратима и пуштао пљувачку низ своју браду.
15Тада Ахис рече дворанима својим: „Ево, видите да је човек луд. Зашто сте ми га довели?
16Зар немам доста лудих, него ми доводите њега да лудује преда мном? Зар тај да уђе у кућу моју?”