1Тада дође Нас Амонац и опколи Јавис галадски. Сви људи из Јависа поручише Насу: „Склопи са нама савез, па ћемо ти се покорити.”
2Нас Амонац им одговори: „Склопићу савез са вама под условом да вам сваком ископам десно око и тако осрамотим цео Израиљ.”
3Старешине из Јависа му рекоше: „Остави нам седам дана да пошаљемо посланике у све крајеве израиљске. Ако не буде никога да нас избави, предаћемо ти се.”
4Посланици дођоше у Гавају и казаше народу да чује. Тада сав народ гласно заплака.
5И гле, Саул се враћао из поља с говедима својим. Саул упита: „Што народ плаче?” Тада му казаше шта су испричали људи из Јависа.
6Кад је чуо те речи, сиђе Дух Божји на Саула и плану гневом.
7Затим узе два вола, исече их и комаде посла у све крајеве израиљске преко посланика и поручи: „Ко не пође за Саулом и за Самуилом, овако ће бити с говедима његовим!” Страх Господњи обузе народ и дођоше сви као један.
8Он их преброја у Везеку и било је синова Израиљевих триста хиљада, а синова Јудиних тридесет хиљада.
9Потом рекоше посланицима који су били дошли: „Овако кажите људима у Јавису галадском: ‘Сутрадан, кад сунце припече, бићете спасени.’” Кад су се посланици вратили и јавили ово становницима у Јавису, ови се обрадоваше.
10Тада јавише људи из Јависа Амонцима: „Сутра ћемо се предати, па радите са нама шта хоћете.”
11Сутрадан раздели Саул војску у три чете. Они продреше у логор у време јутарње страже. Тукли су Амонце све док не отопли. Они који преживеше раштркаше се, тако да ни двојица не осташе заједно.
12Тада народ рече Самуилу: „Ко је оно говорио: ‘Како нас тај може спасти?’ Дајте те људе да их погубимо!”
13Међутим, Саул одговори: „Нико нека се не погуби данас, јер данас Господ даде победу Израиљу.”
14Тада Самуило рече народу: „Дођите да идемо у Галгал, да онде утврдимо царство.”
15Сав народ оде у Галгал. Онде, у Галгалу, поставише пред Господом Саула за цара. Принесоше жртве захвалне пред Господом и Саул са свим синовима Израиљевим приреди велико славље.