1Прођоше три године без рата између Сиријаца и синова Израиљевих.
2Треће године дође цар Јудин Јосафат цару Израиљевом.
3Цар Израиљев рече својим слугама: „Знате ли да Рамот галадски припада нама? Ми не покушавамо да га вратимо из руке цара сиријског!”
4Тада рече Јосафату: „Хоћеш ли да пођеш са мном да ударимо на Рамот галадски?” Јосафат одговори цару Израиљевом: „Ја као и ти, народ мој као народ твој, коњи моји као коњи твоји!”
5Потом Јосафат рече цару Израиљевом: „Затражи данас реч Господњу.”
6Тада цар Израиљев сакупи око четири стотине пророка и упита их: „Да ли да нападнем Рамот галадски или да одустанем?” Они одговорише: „Иди, јер ће га Господ предати у руке цару.”
7Тада Јосафат упита: „Има ли овде још који пророк Господњи да га упитамо?”
8Цар Израиљев одговори Јосафату: „Има још један човек преко којег бисмо могли упитати Господа, само ја га мрзим јер ми не прориче повољно него рђаво. То је Михеја, син Јемлин.” Јосафат тада рече: „Нека цар не говори тако.”
9Цар Израиљев дозва једног дворанина и рече му: „Доведи брзо сина Јемлиног Михеју.”
10Цар Израиљев и цар Јудин Јосафат седели су сваки на свом престолу у царским оделима на простору пред вратима Самарије. Сви пророци су пред њима пророковали,
11Хананин син Седекија направио је себи гвоздене рогове и говорио је: „Овако говори Господ: ‘Овим ћеш пробости Сиријце док их не уништиш.’”
12Тако су пророковали и сви пророци говорећи: „Пођи на Рамот галадски и успећеш јер ће га Господ предати у руке цареве!”
13Посланик који је био отишао да доведе Михеју рече му говорећи: „Ево, сви пророци до једног прорекли су цару добро. Нека твоја реч буде као и њихова реч, па кажи повољно.”
14Михеја одговори: „Тако да је жив Господ, говорићу оно што ми Господ саопшти.”
15Кад дође пред цара, рече му цар: „Михеја, да пођемо и нападнемо Рамот галадски или да одустанемо?” Он му одговори: „Иди, успећеш, јер ће га Господ предати у руке цареве.”
16Цар му тада рече: „Колико ћу те пута преклињати да ми кажеш само истину, у име Господње?”
17Тада он рече: „Видим сав народ израиљски расут по горама као овце које немају пастире. Господ говори: ‘Ови немају господара, нека се сваки с миром у кућу своју врати.’”
18Тада рече цар Израиљев Јосафату: „Зар ти нисам рекао да ми неће прорећи добро него зло?”
19Михеја настави: „Саслушај реч Господњу. Видео сам Господа како седи на престолу свом, а сва војска небеска стајала му је са десне и са леве стране.
20Тада Господ упита: ‘Ко ће да превари Ахава да оде и да падне код Рамота галадског?’ Један рече ово, а други оно.
21Онда изађе један дух, стаде пред Господа и рече: ‘Ја ћу га преварити.’ Господ га упита: ‘Како?’
22Он одговори: ‘Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових.’ Господ му рече: ‘Преварићеш га и успећеш. Иди и учини тако.’
23Сад, ето, Господ је ставио духа лажљивог у уста свим пророцима твојим. Господ је теби наговестио зло.”
24Тада приступи син Хананин Седекија, удари Михеју по вилици и рече: „Зар је дух Господњи напустио мене да би говорио с тобом?”
25Михеја му одговори: „Ето, видећеш онда кад се будеш склањао из собе у собу да се сакријеш.”
26Тада рече цар Израиљев: „Ухвати Михеју и одведи га градском заповеднику Амону и царевом сину Јоасу.
27Кажи им да овако говори цар: ‘Баците овог у тамницу и дајте му само хлеб и воду док се ја мирно не вратим.’”
28Тада Михеја рече: „Ако се ти мирно вратиш, није Господ говорио преко мене.” Затим повика: „Чујте, сви народи!”
29Цар Израиљев и цар Јудин Јосафат пођоше на Рамот галадски.
30Тада рече цар Израиљев Јосафату: „Ја ћу се преобући и поћи у бој, а ти задржи своје одело.” Тако се преобуче цар Израиљев и пође у бој.
31Цар сиријски нареди заповедницима бојних кола, којих је било тридесет два, говорећи: „Не нападајте ни малог ни великог, него само цара Израиљевог!”
32Заповедници бојних кола угледаше Јосафата и рекоше: „То је цар Израиљев!” Они пођоше да га нападну, а Јосафат проговори.
33Тада заповедници бојних кола видеше да то није цар Израиљев, па га оставише.
34Један војник насумице одапе стрелу и погоди цара Израиљевог у спој оклопа. Овај рече свом возачу: „Заокрени и изведи ме из боја јер сам рањен.”
35Бој је тог дана бивао све жешћи, а цар је стајао наспрам Сиријаца. Увече он издахну. Крв из његове ране сливала се на кола.
36При заласку сунца одјекну кроз војску: „Сваки нека оде у град свој и сваки у земљу своју!”
37Тако погибе цар. Однесоше га у Самарију и сахранише га у Самарији.
38Кад су прали кола у самаријском рибњаку, пси су лизали његову крв, а проститутке се ту купале, по речи коју је Господ казао.
39Све остало што је Ахав чинио, како је градио кућу од слонове кости и како је утврђивао градове, зар није записано у књизи Дневник царева Израиљевих?
40Ахав почину код отаца својих, а на његово место зацари се син његов Охозија.
41Асин син Јосафат зацари се над Јудом четврте године Ахавовог царевања над Израиљем.
42Јосафат је имао тридесет пет година када је почео да влада и царевао је у Јерусалиму двадесет пет година. Мајка му се звала Азува, а била је ћерка Силејева.
43Он је сасвим ишао путем свога оца Асе, није скретао и чинио је све што је право у очима Господњим.
44Једино није оборио идолске узвишице, па је народ још приносио жртве и кадио пред узвишицама.
45Јосафат је био у миру са царем Израиљевим.
46Остала дела Јосафатова која је чинио и које је ратове водио зар нису записани у књизи Дневника царева Јудиних?
47Он је истребио из земље сакралне проститутке које су преостале из времена његовог оца Асе.
48Тада није било цара у Идумеји, него је владао царев намесник.
49Јосафат сагради тарсиске бродове да иду у Офир по злато. Они нису отишли јер су се бродови разбили у Есион-Гаверу.
50Тада је Ахавов син Охозија рекао Јосафату: „Нека моје слуге пођу са слугама твојим на бродовима.” Међутим, Јосафат не пристаде.
51Јосафат почину код отаца својих и сахранише га у Јерусалиму, код отаца његових. На његово место се зацари његов син Јорам.
52Ахавов син Охозија зацарио се у Самарији над Израиљем седамнаесте године царевања Јосафатовог над Јудом. Владао је над Израиљем две године.
53Он је чинио оно што је зло у очима Господњим и ишао је путем оца свога, путем мајке своје и путем Наватовог сина Јеровоама, који је наводио на грех Израиљце.
54Служио је Валу и клањао му се. Тиме је разгневио Господа, Бога Израиљевог, онако како је чинио и отац његов.