1Потом човек Божји по речи Господњој дође из Јудеје у Ветиљ. Јеровоам је стајао крај жртвеника и кадио је.
2Тада онај по речи Господњој повика према жртвенику: „Жртвениче! Жртвениче! Овако говори Господ: ‘Ево, родиће се син дому Давидовом по имену Јосија. Он ће на теби клати свештенике узвишења који каде по теби и спалиће људске кости на теби.’”
3У тај дан он начини знак и рече: „Ово је знак да је Господ рекао: ‘Ето, жртвеник ће се распасти и просуће се пепео који је на њему.’”
4Кад је цар чуо речи човека Божјег које је довикнуо жртвенику ветиљском, пружи руку своју са жртвеника и рече: „Држите га!” Међутим, рука коју је пружио према њему осуши се, тако да није могао да је врати.
5Жртвеник се распаде и пепео се просу са жртвеника, како је као знак наговестио човек Божји речју Господњом.
6Тада се цар обрати човеку Божјем и рече: „Замоли Господа, Бога свога, да се смилује на мене да ми се врати рука.” Човек Божји се помоли Господу и врати се рука цару као што је била раније.
7Онда цар рече човеку Божјем: „Пођи са мном у кућу моју да се окрепиш и да те наградим.”
8Међутим, човек Божји рече цару: „И да ми даш пола дома свога, не бих пошао с тобом, нити бих јео хлеб, нити бих воду пио у овом месту.
9Овако ми је заповеђено речју Господњом, која рече: ‘Не једи хлеб, не пиј воде, нити се враћај путем којим си дошао!’”
10Тако он оде другим путем и не врати се путем којим је дошао у Ветиљ.
11У Ветиљу је живео један стар пророк. Његов син дође и исприча му све шта је учинио човек Божји онај дан у Ветиљу и речи које је упутио цару исприча оцу свом.
12Отац их упита: „Којим путем је отишао?” Синови показаше пут којим је отишао човек Божји који је дошао из Јудеје.
13Тада он рече синовима својим: „Припремите ми магарца.” Они му припремише магарца и он седе на њега.
14Он пође за човеком Божјим, нађе га како седи под храстом и упита га: „Јеси ли ти човек Божји који је дошао из Јудеје?” Он одговори: „Ја сам.”
15Овај му рече: „Хајде са мном кући да једеш.”
16Он одговори: „Не могу да се вратим с тобом, ни да идем с тобом, ни да једем хлеб, ни да пијем воду с тобом у овом месту.
17Реч Господња ми саопшти: ‘Не једи хлеб, не пиј воде тамо и не враћај се путем којим си дошао!’”
18Овај му рече: „И ја сам пророк као и ти. Анђео ми, Божјом речи, каза: ‘Поведи га са собом кући својој да једе хлеб и да пије воду.’” Овај га је слагао.
19Он се врати с њим, поједе хлеб и попи воду.
20Док су седели за столом, дође реч Господња пророку који га је вратио.
21Он повика човеку Божјем који је дошао из Јудеје и рече: „Овако говори Господ: ‘Зато што ниси послушао заповест Господњу и сачувао заповест коју ти је наредио Господ, Бог твој,
22него си се вратио, јео хлеб и пио воду на месту за које ти је речено: Не једи хлеб и не пиј воду, зато тело твоје неће лећи у гроб отаца твојих.’”
23Пошто је овај јео и пио, он припреми магарца пророку којег је вратио.
24Он оде, али га срете лав и усмрти га. Тело његово је лежало на путу, магарац је стајао крај њега, а и лав је стајао покрај тела.
25Људи су пролазили и видели су тело како лежи на путу и лава како стоји крај тела. Они отидоше и јавише у граду у ком је живео стари пророк.
26Кад је то чуо пророк који га је вратио с пута, рече: „То је човек Божји. Није послушао реч Господњу и зато га је Господ предао лаву, који га је растргао и убио по речи Господњој коју му је рекао.”
27Он рече синовима својим говорећи: „Припремите ми магарца.” Они га припремише.
28Он одјаха, нађе тело испружено на путу и магарца и лава како стоје крај тела. Лав није прождрао тело, нити је растргао магарца.
29Пророк подиже тело човека Божјег, стави га на магарца и понесе натраг. Стари пророк дође у град, ожали га и сахрани.
30Тело стави у свој гроб плачући: „Ех, брате мој!”
31Кад га је сахранио, он рече синовима својим говорећи: „Кад умрем, сахраните ме у исти гроб у ком је сахрањен човек Божји. Уз његове кости ставите и моје кости.
32Сигурно ће се обистинити реч коју је он казао по заповести Господњој против жртвеника у Ветиљу и против свих светилишта на узвишењима у градовима самаријским.”
33Ни после ових речи Јеровоам се не врати са свог погрешног пута. Опет постави припросте људе за свештенике на узвишењима. Ко је хтео, на њега је стављао руку и постављао за свештеника на узвишењима.
34Због тог греха истреби се дом Јеровоамов и нестаде га са земље.