1Тирски цар Хирам посла Давиду изасланике, дрва кедрова, зидаре и тесаре да му граде двор.
2Тада Давид схвати да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да је царство његово уздигао због народа свога израиљског.
3Давид је узео у Јерусалиму још жена и доби Давид још синова и кћери.
4Ово су имена синова који су му се родили у Јерусалиму: Самуја, Совав, Натан, Соломон,
5Јевар, Елисуја, Елфалет,
6Нога, Нефег, Јафија,
7Елисама, Велијада и Елифалет.
8Кад Филистејци чуше да је Давид помазан за цара над целим Израиљем, изађоше сви Филистејци да ухвате Давида. Давид чу то и изађе пред њих.
9Филистејци дођоше и раширише се у Рафајској долини.
10Тада Давид упита Бога: „Да ли да изађем пред Филистејце? Хоћеш ли их предати у моје руке?” Господ му рече: „Изађи, предаћу их у твоје руке.”
11Они се попеше у Вал-Ферасим и Давид их онде поби. Тада Давид рече: „Бог продре међу непријатеље моје руком мојом, као што вода продире!” Зато се то место прозва Вал-Ферасим.
12Они оставише онде своје богове, а Давид нареди да се спале огњем.
13Филистејци опет дођоше и раширише се по долини.
14Давид опет упита Бога, а Бог му рече: „Не иди за њима, него их заобиђи, па их нападни наспрам дудова.
15Чим чујеш шум међу врховима дудова, онда изађи у бој. Господ ће ићи пред тобом да разбије војску филистејску.”
16Давид учини како му је Бог заповедио и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
17Давидово име се прочу по свим земљама и Господ ули страх од њега свим народима.