1 Samuel 9
1 У то време живео је човек из племена Венијаминовог који се звао Кис и који је био угледан човек. Он је био син Авилов, који је био син Сероров, а овај син Вехоратов, који је био син Афијев из племена Венијаминовог.
2 Он је имао сина који се звао Саул, који је био млад и леп. Био је лепши од свих синова Израиљевих и за главу виши од осталих.
3 Кад су се Кису, оцу Сауловом, изгубиле магарице, Кис рече Саулу, сину своме: „Узми са собом једног момка, па устани и иди да тражиш магарице.”
4 Они прођоше Јефремову гору и прођоше земљу салиску, али их не нађоше. Прођоше и земљу салимску, али нису биле ни ту. Прођоше и земљу Венијаминову, али их не нађоше.
5 Кад су дошли у земљу Суф, рече Саул своме момку који је био с њим: „Хајде да се вратимо да не би отац престао да брине за магарице и забринуо се за нас.”
6 Он му рече: „Ево, у овом граду живи угледан човек Божји. Шта ти он каже то се и деси. Пођимо к њему, можда ће нам показати пут којим треба да идемо.”
7 Саул одговори момку: „Ако пођемо тамо, шта ћемо однети човеку? Нестало нам је хлеба у торбама, а немамо поклон да дамо човеку Божјем. Шта да му дамо?”
8 Момак одговори и рече Саулу: „Ево, имам четврт сикла сребра. То ћу дати човеку Божјем и он ће нам показати пут.”
9 Некада су у Израиљу, када су ишли да питају Бога, говорили: „Хајде да идемо видеоцу”, јер онај који се сада зове пророк некада се звао виделац.
10 Саул рече своме момку: „Добро си рекао. Хајдемо.” Тада пођоше у град у ком је живео човек Божји.
11 Кад су ишли узбрдо према граду, сретоше девојке које су излазиле да захвате воду. Они упиташе: „Да ли је овде виделац?”
12 Оне им одговорише говорећи: „Јесте, ево пред тобом. Пожури, јер је данас дошао у град пошто народ приноси жртву на гори.
13 Чим уђете у град, наћи ћете га пре него што се попне на гору да једе. Народ не почиње жртвену гозбу док он не дође. Тек кад благослови жртву, онда ће званице јести. Пењите се јер ћете га сада наћи.”
14 Они се попеше у град. Кад су улазили у град, гле, Самуило их срете кад је пошао на гору.
15 Господ је саопштио Самуилу дан пре него што је дошао Саул и рекао:
16 „Сутра у ово доба послаћу ти човека из земље Венијаминове. Њега помажи да буде вођа народа мога Израиља. Он ће избавити народ мој из руку филистејских. Видео сам невољу свога народа и његов вапај допро је до мене.”
17 Кад Самуило угледа Саула, Господ му рече: „Ево човека о којем сам ти говорио. Тај ће владати мојим народом.”
18 Саул приђе Самуилу на вратима и рече му: „Кажи ми где је кућа видеочева?”
19 Самуило одговори Саулу и рече: „Ја сам виделац. Пођи преда мном на гору. Данас ћеш јести са мном, а сутра ћу те отпустити и казаћу ти све што ти је на срцу.
20 Не брини за магарице које су ти нестале пре три дана, нађене су. Коме припада све најбоље што је у Израиљу? Зар не теби и целом дому твом?”
21 Саул одговори: „Зар нисам ја из племена Венијаминовог, најмањег племена у Израиљу? Зар није моја породица најмања од свих породица у племену Венијаминовом? Зашто ми то говориш?”
22 Самуило узе Саула и његовог момка, одведе их у дворану и посади у прочеље међу званице, којих је било тридесетак.
23 Затим Самуило рече трпезару: „Донеси део који сам ти дао и за који сам ти рекао да га издвојиш.”
24 Тада трпезар донесе плећку и што је било на њој и стави пред Саула. Онда му Самуило рече: „То је остављено за тебе. Пред тобом је, па једи. То је сачувано за тебе, за ову прилику, кад сам позвао народ.” Тако је тог дана Саул јео са Самуилом.
25 Потом сиђоше са горе у град, а затим је разговарао са Саулом на кровној тераси.
26 Кад устадоше рано, позва Самуило Саула на кровну терасу и рече му: „Устани да те отпустим!” Кад је Саул устао, изађоше обојица, он и Самуило.
27 Кад су дошли на крај града, рече Самуило Саулу: „Кажи момку да иде напред.” Овај оде. „Ти стани мало да ти кажем реч Божју.”