1 Samuel 6
1 Ковчег Господњи је био у земљи филистејској седам месеци.
2 Тада дозваше Филистејци свештенике и враче и упиташе: „Шта да радимо с ковчегом Господњим? Кажите нам како да га пошаљемо натраг, где и припада.”
3 Они одговорише: „Ако хоћете да вратите ковчег Бога Израиљевог, немојте да га шаљете празног, него уз њега дајте принос за грех. Тада ћете оздравити и сазнаћете зашто се рука његова није одмакла од вас.”
4 Они упиташе: „Какав принос да дамо?” Ови одговорише: „Пет златних чирева и пет златних мишева – према броју филистејских кнезова, јер је невоља иста на вама и на кнезовима вашим.
5 Начините ликове чирева својих и мишева својих, који пустоше земљу, и дајте почаст Богу Израиљевом. Можда ће онда склонити руку своју с вас, с богова ваших и са земље ваше.
6 Зашто да вам отврдну срца ваша као што су била отврднула срца Египћанима и фараону? Зар их нису онда пустили да оду кад их је Господ притиснуо?
7 Начините једна нова кола и узмите две краве дојилице на којима још није био јарам. Упрегните краве у кола, а телад њихову одведите натраг у стају.
8 Затим узмите ковчег Господњи и ставите га на кола. Златне предмете које дајете као принос ставите у ковчежић покрај њега и пођите.
9 Ви пазите: ако пође према свом крају, у Вет-Семес, онда нам је он донео ову невољу; ако не пође тако, знаћемо да нас није ударила рука његова, него нам се то догодило случајно.”
10 Људи учинише тако. Узеше две краве дојилице, упрегоше их у кола, а телад њихову задржаше у стаји.
11 Затим ставише ковчег Господњи на кола и ковчежић са златним мишевима и ликовима својих чирева.
12 Краве пођоше право путем за Вет-Семес. Стално су ишле тим путем, мукале су, али нису скретале ни десно ни лево. Филистејски кнезови пратили су их до границе са Вет-Семесом.
13 Становници Вет-Семеса управо су жели пшеницу у долини. Кад подигоше очи и спазише ковчег, обрадоваше се кад га видеше.
14 Кола дођоше на њиву Исуса из Вет-Семеса и стадоше онде. Тамо је био велик камен. Исцепаше дрва од кола и принеше краве на жртву паљеницу Господу.
15 Левити скинуше ковчег Господњи и ковчежић покрај њега, у којем су били златни предмети, и ставише на онај велики камен. Људи из Вет-Семеса припремали су тог дана жртве паљенице Господу и приносили жртве.
16 Кад то виде пет кнезова филистејских, вратише се у Акарон истог дана.
17 Ово су златни чиреви које дадоше Филистејци Господу за грех: за Азот један, за Газу један, за Аскалон један, за Гат један и за Акарон један.
18 Златних мишева је било према броју свих градова филистејских у свих пет кнежевина, од утврђених градова до неограђених села. Сведок је велики камен на који су ставили ковчег Господњи и који је и данас у пољу Исуса из Вет-Семеса.
19 Неки људи из Вет-Семеса завирише у ковчег Господњи и Господ поби из народа педесет хиљада и седамдесет људи. Народ се растужи зато што га је Господ тако тешко казнио.
20 Тада се људи из Вет-Семеса запиташе: „Ко може опстати пред Господом, Богом светим? Коме ће отићи од нас?”
21 Тада упутише посланике становницима Киријат-Јарима и рекоше им: „Филистејци су донели натраг ковчег Господњи. Дођите и узмите га себи.”