1 Samuel 4
1 Самуилова реч се односила на цео Израиљ. У то време изађе Израиљ да ратује с Филистејцима. Окупили су се код Евен-Езера, а Филистејци су се разместили код Афека.
2 Филистејци се постројише према Израиљу и, кад поче битка, разбише Филистејци Израиљце. Погибе на бојном пољу око четири хиљаде људи.
3 Кад се народ врати на збориште, упиташе се старешине израиљске: „Зашто допусти Господ да нас Филистејци данас победе? Хајде да донесемо из Силома ковчег савеза Господњег да буде међу нама и спасе нас из руку непријатеља наших.”
4 Тада народ посла људе у Силом да донесу оданде ковчег савеза Господа Саваота, који седи на херувимима. Оба сина Илијева, Офније и Финес, била су уз ковчег савеза.
5 Кад дође ковчег савеза Господњег на збориште, повика сав Израиљ тако да одјекну земља.
6 Филистејци чуше тај громки поклич и запиташе се: „Шта значи та громка вика из збора јеврејског?” Разумеше да је ковчег Господњи дошао на збориште.
7 Филистејци се уплашише и рекоше: „Бог им је дошао на збориште.” Говорили су: „Тешко нама! Ово никада није било.
8 Тешко нама! Ко ће нас избавити из руке тог моћног божанства? То је божанство које је ударило Египћане свакојаким мукама у пустињи.
9 Филистејци! Охрабрите се и будите људи! Иначе ћете робовати Јеврејима као што су они служили вама. Будите људи и борите се!”
10 Тада ударише Филистејци и разбише Израиљце, који побегоше у своје шаторе. Пораз је био тежак јер је у Израиљу пало тридесет хиљада пешака.
11 Отет је био и ковчег Божји, а два сина Илијева, Офније и Финес, погибоше.
12 Тада неки од Венијамина побеже с бојишта и дође у Силом истог дана раздераних хаљина и главе посуте прахом.
13 Кад је стигао, гле, Илије је седео на столици крај врата погледајући на пут. Срце му је било у страху за ковчег Божји. Кад дође онај човек и донесе вест, цео град повика.
14 Кад је Илије чуо вику, упита: „Каква је то велика вика?” Човек дотрча и исприча Илију.
15 Илију је било деведесет осам година, очи су му биле укочене, тако да није видео.
16 Човек рече Илију: „Долазим из боја. Утекао сам с ратишта.” Он га упита: „Шта је било, сине мој?”
17 Гласник одговарајући рече: „Израиљци побегоше пред Филистејцима. Изгибе много народа и оба сина твоја, Офније и Финес, погибоше. Отет је и ковчег Божји!”
18 Кад спомену ковчег Божји, он паде са столице уназад крај врата, сломи врат и умре. Био је човек стар и тежак. Он је био судија у Израиљу четрдесет година.
19 Његова снаха, жена Финесова, била је трудна, пред порођајем. Кад је чула вест да је ковчег Божји отет и да су јој свекар и муж мртви, сави се и породи се јер јој дођоше болови.
20 Кад је умирала, рекоше јој жене које су биле око ње: „Не бој се, родила си сина.” Она не одговори, нити је марила за то.
21 Даде дечаку име Ихавод, јер рече: „Оде слава из Израиља.” Мислила је на отети ковчег Божји, на свога свекра и свога мужа.
22 Рекла је: „Оде слава из Израиља”, јер је ковчег Божји био отет.